March 2021

Knjiga “Sedam navika uspešnih ljudi” Stivena Kavija polazi od ljudske prirode. Ljudska priroda je predstavljena balansom četiri dimenzije – telo, um, srce i duh. Da bi bili “uspešni” potrebno je sve četiri dimenzije podjednako razvijati. Ono što Stiven Kavi podvlači kao osnov ljudskog napredovanja i razvijanja (u svim dimenzijama) je razvijanje bazirano na Principima – Vrednostima.

Principe možemo definisati kao najkorisnije Vrednosti. Ako Vrednosti predstavimo kao glavne gradove u našoj predstavi teritorije (stvarnosti) onda Principe možemo predstaviti (shvatiti) kao Svetionike na teritoriji. Oni su nepromenljivi i ako ih ne vidimo (ili se oglušimo o njih) možemo samo da se “razbijemo o njih”. Oni su u stvari prirodni zakoni koji su neumitni i ne mogu da se prekrše. S. Kavi navodi te vrednosti: poštenje, integritet, iskrenost, ljudsko dostojanstvo, služenje, strpljenje, vrlina potencijala, briga i ohrabrenje. Osoba sa razvijenim navedenim vrednostima postaje po Kaviju osoba sa etikom karaktera. Neki to nazivaju Kongruentna ličnost.

Da bismo razvili te vrednosti/principe i postali kongruentna ličnost, (ličnost sa etikom karaktera) potrebno je da razvijamo delove ličnosti a to su naše navike. Navike su obrasci ponašanja koji su najčešće nesvesni i oni mogu da se definišu kao presek znanja, veština i želje (odnosno ono što predstavlja okruženje, ponašanje, sposobnosti, vrednosti i uverenja i id).

Za uspešno razvijanje ličnosti po S.Kaviju je potrebno razviti sedam navika koje se mogu svrstati u tri kategorije: lična pobeda na stavaranju nezavisnog karatera (navike 1, 2 i 3), javna pobeda na stvaranju međuzavsnosti (navike 4, 5 i 6) i obnova (navika 7). Sedam navika predstavljaju navike uspešnosti zato što su bazirane na paradigmi uspešnosti koja je u skladu sa prirodnim zakonom, takozvanim principom ravnoteže P/KP. P označava produktivnost željenih rezultata a KP kapacitet produktivnosti odnosno sredstvo kojim se proizvodi.

Navika – Proaktivnost. Ja bih je nazvala odgovornost. Proaktivnost nije samo preuzimanje inicijative, već predstavlja prostor između stimulusa i reakcije – tu leži naša odgovornost (i sloboda) da donesemo odluku i izaberemo svoju reakciju (temeljenu na principima/vrednostima). Kao alat da proverimo da li smo reaktivni ili proaktivni mogu da nam posluže pitanja za ograničavajuća pravila i uverenja (Šta te sprečava? Kako bi bilo da možete? Šta će se desiti ako budete mogli?). Proaktivni ljudi prave razliku u stvarima na koje imaju (Krug uticaja) i nemaju uticaj (Krug brige) i fokusiraju svoje vreme i energiju samo na Krug uticaja. O ovome sam pisala u postu o odgovornosti kao i postu o spoljašnjim kritičarima.
Navika – Počnite od zamišljenog svršetka. Bazira se na principu da se sve stvari kreiraju dva puta: prvi put – psihički i drugi put – fizički. Ovo se najčešće dešava nesvesno, ali koristeći tu spoznaju možemo svesno da kreiramo rezultat ili cilj. Za ovu naviku – kreiranje cilja je potrebno razviti principe vođstva (a ne upravljanja). Korisna metafora: Upravljaj s leva, vodi s desna (leva strana mozga služi za upravljanje kod treće navike, a za vođstvo je potrebna desna strana mozga – kreacija, mašta, vizualizacija). Da bismo počeli od zamišljenog svršetka i kreirali osnovni cilj – ličnu misiju treba da pristupimo svojim ulogama (roditelja, supružnika, prijatelja, rođaka, poslovnog čoveka) sa jasnim vrednostima i pravcima – odnosno sa Principima iz centra našeg Kruga uticaja. Preispitivanje da li je cilj u skladu sa našim/korisnim principima odgovara Ekologiji u NLP-u.
Navika – Odredite prioritete. Ako je prva navika prihvatanje da smo mi režiser našeg života, drugom navikom smo ga kreirali/vizualizovali, onda se trećom navikom film realizuje. Da bi se uspešno “sproveo”, potrebno je menadžerskim veštinama upravljati (leva strana mozga). Uspešno upravljanje je disciplina, izvođenje zadatka odnosno određivanje prioriteta. Za određivanje prioriteta je korisno prdstavljanje aktivnosti (bitno/manje bitno) i vremena (hitno/manje hitno) u kvadrantima. Ova navika se bavi fokusiranjem na kvadrant bitno/manje hitno – na preventivno delovanje, da bi se na taj način mogli da bavimo Krugom uticaja, svojim principima, negovanjem odnosa P/KP. Ovo je u stvari upravljanje sobom a ne vremenom. “Ukoliko nas podstiče vreme, onda razmišljamo efikasno. Ukoliko nas podstiču drugi ljudi, onda razmišljamo uspešno”.
Navika – Razmišljajte Pobeda/Pobeda. Filozofija Pobeda/Pobeda primenjuje navike 1, 2 i 3 i na okolinu. To obuhvata obostrano učenje, obostrano uticanje i obostranu korist. Ona se zasniva na aksiomu mentaliteta izobilja (bogatstvo nije ograničeno, ima ga za sve).
Navika – Tražite prvo da razumete, pa tek onda da vas razumeju. Da bi ostvarili princip navike 4 (Win/Win) potrebno nam je da razvijemo veštine komuniciranja i to u oba smera: da umemo da slušamo i da umemo da prezentujemo. Možemo reći, koristeći aksiom Uslov za dobru komunikaciju je spremnost da se individualnoj slici sveta svog sagovornika posveti pažnja, da se ispoštuje i prilagodi joj se, da za postizanje pravog kongruentnog empatijskog slušanja potrebno je da uspostavimo blizak i harmoničan odnos (raport u NLP-u). Za drugi deo komunikacije, za prezentaciju, potrebno je da osvestimo aksiom Vaša komunikacija ima onakvo značenje kakav je odgovor koji dobijate i da koristimo redom etos, patos, logos (karakter, odnosi, logika).
Navika – Sinergija znači da je celina veća od zbira njenih delova. Za sinergiju u komunikaciji potrebno je da postoji visoko poverenje i saradnja, kao i kreativna energija. Tada se pojedinačne navike za razvoj individue, sinergizuju i postaju više od sedam navika (za razvoj uspešnih ljudi).
Navika – Naoštrite testeru. To je vreme izdvojeno za samoobnovu, za negovanje P/KP čime se omogućava razvoj svih ostalih navika. Smoobnova treba da bude uravnotežena za sve ljudske dimenzije: fizičku (vežbe, ishrana, nošenje sa stresom); duhovnu (edukacije, pojašnjavanje i prioritetizacija sopstvenih vrednosti, meditacija); mentalnu (čitanje, vizuelizacija – postavljanje ciljeva, planiranje, pisanje); društveno-emotivnu (činjenje usluga, empatija, sinergija, unutrašnja sigurnost). O mom načinu “oštrenja testere” sam pisala u postu o zdravlju.

U prodavnici se kasirka izdire na tebe što nisi uzela korpu. Za šalterom te popreko gleda jer nisi dovoljno brzo popunila formular. Medicinska setra komentariše kako si mogla da dozvoliš da se tako razboliš. Kolege na poslu kolutaju očima kad počneš da se zalažeš za svoj način rada. Klijent ubacuje psovke i preti da će se žaliti nadležnima na tvoje usluge. Šef viče kad nisi dovoljno detaljno i pravopisno perfektno napisala dopis. Roditelji govore da ne brineš dovoljno o njima. Prijatelji te prekidaju kad počneš da pričaš o svojoj omiljenoj temi. Partner ti govori da nisi dovoljno dobro napravila ručak…

Poznati tuđi komentari?

Ali to su samo tuđi komentari koje ne možemo da izbegnemo. Svi imaju pravo da iznesu svoje mišljenje koje može da bude i u formi agresivnih izjavnih rečenica, nekulturnih grdnji i psovki, ekitetiranja. Oblik kritika može biti i vrlo suptilan, kada se ispriča priča o tamo nekom ko je ispao glup, kreten, idiot… Ili samo podizanje obrve i osuđivački pogled. Može da bude i prekid razgovora, ignorisanje. U svakom slučaju ona govori više o davaocu kritike, a ne o nama. O nama govori to kako reagujemo na to što smatramo kritikom. Naša reakcija govori o našem kapacitetu da shvatimo i razumemo ljude oko nas i njihovo ponašanje i razmišljanje, a pre svega nas i pravac našeg kompasa.

I ja sam se borila godinama da prvo razumem način funkcionisanja „kritikovanja“, da ih prihvatim a onda da i adekvatno reagujem. Evo tri modela za shvatanje spoljašnjih komentara koja su mi se pokazala kao najefikasnija:

1. Model krug uticaja

Kada sam počela da učim da stvari posmatram iz mog kruga uticaja (pisala sam o njima u postu o odgovornosti) i da odvajam poslove na koje mogu i treba da usmeravam pažnju od onih na koje ne mogu da imam uticaja, stvari su počele da se pomeraju. Poznata Bajron Kejti, pisac i autor, je te krugove nazvala poslovima (Božji, tuđi i naš). Potrebna snaga, hrabrost i mudrost su nekako same došle kada sam se usmerila na moj posao/krug. („Daj mi snage da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim stvari koje mogu da promenim i mudrost da prepoznam razliku.”)

Taj model kruga uticaja me je odveo dalje u:

2. Model ljudskog ponašanja:

Neki ga nazivaju mapama, neki paradigmama. On (komunikacioni model na fotografiji) pokazuje da mi svet vidimo, doživljavamo i čujemo prema našim ličnim filterima i tako stvaramo zaključke o tuđim ponašanjima, mišljenjima, izgovorenim rečenicama. Ukratko, svet je u oku posmatrača. Na primer, neko figuru valjka može da posmatra samo „od dole“ i da vidi krug, a neko samo „sa strane“ i da vidi pravougaonik. Svetsku geografsku kartu Evropljani centralno prikazuju evropskim kontinentom, a Ameri prikazuju centralno američkim kontinentom i one na prvi pogled nisu iste.

Znači, mi interpretiramo tuđe ponašanje, dajemo značenje tom ponašanju iz našeg modela/mape i posle reagujemo opet iz našeg modela. Tako, ako sam nekad nešto rekla ili uradila različiti ljudi su različito tumačili i različiti reagovali (prema svojim do tada izgrađenim modelima/predstavama/mapama). Ranije sam svaki takav komentar izjednačavala sa svojim modelom i tumačila na svoj način. Ako je bila u pitanju kritički izgovorena rečenica, izazivala je kod mene buru negativnih reakcija: bes, ljutnju, povlačenje. Dodatno se pojačavala kada bi se spoljašnji i unutrašnji kritičar povezivali i „šurovali“ protiv mene i time kod mene izazivali stanje bespomoćnosti i paralize.

I to sve me je dovelo do treće stavke koju ja nazivam:

3. Model kritikovanja

Odvajanje ponašanja od ličnosti. Jer ono što drugi vide, čuju i osete u vezi mene vezano je za moje ponašanje. I svaka kritika je upućena na ponašanje. Nije na mene kao osobu jer ja dajem značenje njihovim rečenicama (interpretiram ih na osnovu moje mape). Moja ličnost (skup misli, ponašanja i emocija) je dalje ta koja reaguje. Time je i odgovornost odgovora na nečiju kritiku isključivo moja. (post o odgovornosti). Za mene je ovo razumevanje bilo revolucionarno otkriće u mojim ranoroditeljskim godinama, kada sam zbog želje za usvajanjem roditeljskih veština otkrila bazično odvajanje osobe i ponašanja. (Post o porodici.)

Akcija i primena

Postoji niz tehnika za davanje i primanje kritike, a sada kada pišem o primanju, najefikasnija do sada je za mene kada se misaono i fizički okrenem od lica osobe koja upućuje kritiku. Tada nastavim da se odvajam i od sebe i zamišljam da ta osoba govori nekom skupu nekada izvedenih mojih ponašanja. (Ponekad ako „tirada“ duže traje, stignem i da zamišljam kako cela situacija menja oblik, kako neki učesnici postaju manji a neki veći, kako neki govore jezikom i tonom junaka iz crtanih filmova, kako se dodaju neki smešni predmeti…). Na kraju se ljubazno zahvalim i odem da na miru počeprkam po svemu „izgovorenom“ i da možda pronađem nešto što mi je korisno. Korisno u smislu povratnih informacija na reakcije mojih rezultata i da se korigujem u željenom smeru kada mi bude odgovaralo. Uz ponavljanje za mene osnažujućih rečenica (asertivnih prava): Svako ima prava na grešku, na nepravdanje, na promenu mišljenja, na postavljanje granica, na nelogičnost…

Tako, na primer, da nije bilo komentara na neke moje neprecizne i nedovoljno detaljne radove i aktivnosti, ne bih razvila svoju posvećenost detaljima i formi. A isto tako kada je ta posvećenost bila teret i balast krajnjem roku i rezultatu i nakon reakcije nekih kolega, razvila sam usmerenost ka cilju pre nego procesu: bolje završeno nego savršeno. I time doprinela svojoj borbi protiv perfekcionizma. To me je dodatno gurnulo u osvešćivanje fleksibilnosti i svom izboru polja kome ću posvetiti svoju energiju, odnosno osvešćivanju mojih vrednosti i prioriteta i naravno pisanju ovog bloga (postovi o odgovornost i fleksibilnost).

Iako sada znam da je kritika nas kritika nečije mape nas, ona mi (spoljašnja kritika) pomaže i da pravim izbore ljudi čije ću „kritike“ više ili manje slušati i sa zahvalnošću primenjivati. Jer kada se setim unazad, bilo je vrlo korisnih povratnih reakcija izvedenih u formi i na način koji možda tada nije bio adekvatan, ali nakon odvajanja forme od suštine bila je uvek za mene putokaz. Putokaz u pravcu promene mog ponašanja, ili izbora prioriteta mojih daljih aktivnosti, i naravno izbora ljudi čije ću „kritike“ slušati i uvažavati. To mi je pomoglo da praktikujem zahvalnost na suštinskom nivou: uvek se zahvalim u dubini svog bića svakome ko mi uputi bilo kakvu povratnu reakciju („kritiku“). Jer to je energija koju mi je podelio i usmerio prema meni i ona ima neko značenje. Na meni je da je otkrivam.

I da, nakon neadekvatnih kritika, još lepše i zahvalnije vidim i osećam ljude koji mi daju kritike na meni prijemčiv način uz puno ljubavi i strpljenja kao moj suprug J.

I za kraj, iako je meni važna reakcija ljudi iz moje okoline, stalno imam u vidu rečenicu Meše Selimovića: „Brini se više za svoju savest nego za svoj ugled. Jer savest je ono što ti jesi, a ugled ono što drugi misle o tebi. A ono što drugi misle o tebi je njihov problem.“

„Brini se više za svoju savest nego za svoj ugled. Jer savest je ono što ti jesi, a ugled ono što drugi misle o tebi. A ono što drugi misle o tebi je njihov problem.“

Meša Selimovića

O knjizi Sedam navika uspešnih ljudi – Stiven Kavi

Kako na osnovu tri modela prihvatam spoljašnje kritičare