Author

zoricakatic

Moje teme

Moja porodica

by zoricakatic
written by zoricakatic

Moja porodica

Porodica se nekako podrazumevala u mom životu i prvenstveno je nije bilo na listi prvih deset mojih vrednosti. A onda, postavljajući sebi pitanja mesecima unazad: Ako bih sad imala uspeh a ne bih imala porodicu, da li bih bila zadovoljna? Ili, Ako sada napišem ili stvorim nešto kreativno (što mi je jako važno) da li bih bila ispunjena bez porodice? Itd. Na taj način sam došla do trećeg mesta na mojoj listi.

Porodica: to su pre svega moj suprug i dva zlatna dečaka. Sve je godinama unazad nekako bilo prirodno: I da delimo svoje priče i želje, da zajedno renoviramo stan(ove), da putujemo, da imamo zajedničke prijatelje, da ljuljuškamo decu i bdimo noćima, da sebe promenimo i pomerimo u navikama kada su se bebironi rodili, da ih hvalimo i ljubimo do beskonačnosti ali i da im podviknemo kad treba, da podelimo kućne obaveze i da insistiramo na njima, da imamo male kućne rituale, da jednom nedeljno pravimo malu kućnu slavu… Da brojimo i pojedinačne medalje i diplome kao i zajedničke. Da prihvatim kada mi kažu da se lagano privikavam na izlaske u klubove i isto tako da prihvatim pomoć u oblasti računara i mobilnih telefona. Da kada primetim suviše svojih „nekorisnih“ osobina kod dečaka, da se zareknem da ću se zbog njih (zauvek) promeniti  i da upišem višegodišnji kurs koji je pomogao, za početak meni, a verujem i da će mojim primerom pomoći i njima.

Sigurnost, zabava, ljubav, pripadnost, razvoj, doprinos – sve potrebe zadovoljavam.

Tu sam i žena i majka i ljubavnica i roditelj i vaspitač i edukator i inspirator i tu zadovoljavam potrebu za kreiranjem (jela, interijera…). Tu svakodnevno vežbam i primenjujem svoju potrebu za komunikacijom i unapređenjem iste.

Tu mogu slobodno da pevam. Ko me zna od ranije ova rečenica mu mnogo pokazuje, a zapravo znači da sam slobodna da mogu da radim sve ono u čemu sam do sada mislila da ne znam, da nemam talenta, da nisam dovoljno dobra, da će neko da me omalovaži i da kaže da to nije važno, da me opomene da treba da se bavim „ozbiljnijim„ stvarima… da nema mesta zadovoljstvu i uživanju…

Vaša deca nisu vaša deca. Oni su sinovi i kćeri života koji žudi za sobom.

Oni postižu, ali ne preko vas. I mada su sa vama, oni vam ne pripadaju. Dajte im ljubav, ali ne vaše misli, jer oni imaju svoje vlastite.

Možete udomiti njihova tela, ali ne i njihove duše, jer one borave u kući sutrašnjice do koje vi ne možete čak ni u snovima.

Možete se truditi da budete kao oni, ali ne tražite da oni budu kao vi, jer život ne ide unazad, niti stoji.

Vi ste lukovi sa kojih se vaša deca, kao žive strele, bacaju u budućnost.
Strelac vidi znak na stazi večnosti, i on vas savija svojom moći, da bi njegova strela otišla daleko i brzo.

Neka vaše savijanje u strelčevoj ruci bude radost;
jer mada on voli strelu koja leti, on voli i luk koji je postojan.

Halil Džubran

Vaspitavanje kao važan deo moje porodice

I vaspitavanje dece sam nekako radila prirodno, ali sam se i edukovala, čitala, tražila savete, razmenjivala iskustva sa mamama. Najkraća vodilja mi je pesma Halila Džubrana: Naša deca. Navodim je u celosti jer želim da na svom blogu ostavim trag ovim vrednim delom:

Vaša deca nisu vaša deca. Oni su sinovi i kćeri života koji žudi za sobom. Oni postižu, ali ne preko vas. I mada su sa vama, oni vam ne pripadaju. Dajte im ljubav, ali ne vaše misli, jer oni imaju svoje vlastite. Možete udomiti njihova tela, ali ne i njihove duše, jer one borave u kući sutrašnjice do koje vi ne možete čak ni u snovima. Možete se truditi da budete kao oni, ali ne tražite da oni budu kao vi, jer život ne ide unazad, niti stoji. Vi ste lukovi sa kojih se vaša deca, kao žive strele, bacaju u budućnost. Strelac vidi znak na stazi večnosti, i on vas savija svojom moći, da bi njegova strela otišla daleko i brzo.  Neka vaše savijanje u strelčevoj ruci bude radost; jer mada on voli strelu koja leti, on voli i luk koji je postojan.

A knjige često biram baš sa tematikom vaspitanja dece. Jedna od prvih je bila knjiga Zorana Milivojevićeva Mala knjiga za velike roditelje: „Kada roditelji imaju optimalni vaspitni stil (u Mercedes modelu tri kraka koja predstavljaju zahteve, pohvale i kazne su u balansu) rezultat vaspitanja je socijalizovano dete“. A te pohvale, zahteve i kazne opisuje nekim citatima: „Nije nam cilj da dete bude srećno samo u sadašnjosti, već da ga naučimo da bude samostalno i srećno i u budućnosti.“… „Hvalimo dete da bi o sebi lepo mislilo a kritikujemo njegovo ponašanje ako radi nešto što je nedopustivo.“… „Time što od deteta tražimo da ispuni naše jasne zahteve, stvaramo preduslove za to da u budućnosti samo sebi postavlja ciljeve.“

Ili filmove: Prelepo sa Havijerom Bardenom gde mu njegov glas i senka boga kažu da prepusti brigu o deci Univerzumu, a da se on pobrine za sebe. I to je meni najteža lekcija koju sam morala da naučim i da primenjujem: poverenje i veru u budućnost mojih dečaka i to da će oni moći sami za sebe da se izbore i kreiraju svoj život prema sebi. Vrlo često mi je potrebno da se svesno podsetim da im svakodnevno „predam“ odgovornost za sreću, zadovoljstvo, uspeh, disciplinu, postignuća…

Mislim da majke sinova imaju i posebnu odgvornost prema celom čovečanstvu. I često u šali kažem: dve stvari koje roditelji treba da nauče svoju decu – da jedu povrće i da ih odvoje od sebe. (U filmu Ples sa vukovima, imamo primer kada se odvaja majka od sinova u četrnaestoj godini. Dve godine traje zabrana komunikacije između dotadašnje nerazdvojnih bića, ali nakon toga taj odnos postaje  odnos  dve zrele odgovorne osobe, a i dalje blizak i pun poštovanja).

Ono što sam ja svesno radila je da sam svoje dečake nakon šeste godine nekako više „gurala“ na odnos sa ocem… i nastavila da uživam kada vidim da su autentični i svoji.

 

“I često u šali kažem: dve stvari koje roditelji treba da nauče svoju decu – da jedu povrće i da ih odvoje od sebe. “

Porodica – to je za mene svet

Porodica to su i moji roditelji i sestra. Beskrajno sam zahvalna što su mi podarili životnu i radnu energiju i naučili svojim primerima kako se radi posvećeno, disciplinovano i odgovorno. Da su najvažniji ljudi i odnos koji imamo prema njima i sa njima i da sam videla i doživela razgovore pune poštovanja kada svog sagovornika stave u centar sveta – u tom trenutku jedinog.  

Porodica to su i svi moji rođaci koji su se utkali u mene tokom odrastanja. Pre svega baba koja me je beskrajno i bezuslovno volela ali koja je i drugima nesebično delila svoju  dušu. Ja sam se svaki put iznenađivala kada sam videla i doživljavala duboko poštovanje koje su joj ostali pokazivali počev od rodbine, komšija do sveštenika koji je održao najlepši govor na sahrani kojim kao da je napravio „večiti i neprekinuti“ put između boga i ljudi koji su je poznavali.

Porodica: to su i svi moji prijatelji i kumovi koje sam birala. I osećaj radosti pre viđanja i druženja.

Porodica: to su svi moji saradnici i klijenti kojima sam otvorila svoju dušu radeći sa njima.

Porodica: to je za mene i čitav svet.

hands, world, map
Facebook
Moje teme

Četiri oblasti koje čine zdravlje

by zoricakatic
written by zoricakatic

Balans četiri oblasti 

Kao druga najvažnija vrednost u mom životu je zdravlje. To je za mene balans između četiri sfere života: fizičke, mentalne, duhovne i emotivne. I vrlo često govorim da je zdravlje uspeh u životu. A to znači rad i odgovornost na njemu svakodnevno.

Imala sam sreće u detinjstvu da sam imala porodičnu situaciju koja mi je išla na ruku: odrastanje u prizemnoj kući u gradu sa dvorištem koje je imalo održavano i zaključavano igralište za decu i baku na selu sa beskrajnim prostorom za druženje, igru i istraživanje. Svuda sam bila okružena fantastičnim drugarima i rodbinom i sa svima imam bezbroj anegdota i zajedničkih priča. Priroda, zdrava hrana, aktivnost, druženje i zajedničke aktivnosti na pravljenju i organizovanju ambijenata koji su oponašali život odraslih (prodavnice, biblioteke, priredbe, revije, radio emisije, kvizovi, sportska takmičenja, pravljenje kuća…) su zapravo predstavljale četiri strane balansnog kruga: ishrana, vežbanje (fizička); druženje i deljenje (emotivna); stvaranje i pravljenje (mentalna) i razmena mišljenja (duhovna strana).

Vremenom, sve se nekako lagano smanjivalo. U nekim periodima, kada bi jedna strana prevagnula, dolazilo je do krize u mom životu (nezadovoljstvo emotivnim statusom, nedostatak para, problemi na poslu, višak kilograma…). Dugo mi je trebalo da shvatim da je uzrok krize bio upravo u disbalansu ovih oblasti koje su predstavljenje viškom ili nedostatkom energije odnosno simptomima koji se u ovom našem dobu nazivaju bolestima: alergije, angine, opstipacija…

Um, telo i emocije su deo jednog sistema

Pronalaskom savremenih elektronskih naprava koje omogućavaju ispitivanje i merenje raznih prirodnih mikroskopiskih pojava kao što je membrana ćelije i povezivanje sa prirodnim zakonima i pojavama proizvelo je mnoge nove teorije i objašnjenja bolesti. Meni su nekako prijemčiva objašnjenja o uticaju našeg uma i emocija na fizičko stanje koja nam upravo daju sjajnu mogućnost da „ozdravimo“ istim putem kao što smo oboleli: promenom misli i emotivnih stanja. Isto tako i fantastično drugi smer: uticaj stanje tela na um, emocije ima svoje blagotvorno isceljujuće dejstvo.

O ovom dvosmernom odnosno trosmernom uticaju (um, telo,emocije) svako ima u svom okruženju primere, a ja svakodnevno proučavam i primećujem njegove efekte na svojim ličnim primerima: kada god, iz nekog samo meni opravdanog razloga, prestanem sa vezbanjem fizičkih vežbi (aerobik, tibetanci, šetnje, plivanje,…), posle par nedelja primetim prve simptome: tromost, bezvoljnost, ravnodušnost, gubitak ambicije i volje za radom. Pa onda, kilogrami, pa nezadovoljstvo, pa problemi sa probavom,… Kažu da lek ne može da zameni kretanje, a kretanje zamenjuje svaki lek. Kretanje i svaka fizička aktivnost je za mene blagotvorna a eto imala sam sreće da zavolim gimnastiku pa posle i aerobik i da stvorim naviku u mlađim danima i da je danas osećam kao potrebu.

Teže je uočiti kako obrnuto funkcioniše. Kako misli utiču na fizičko stanje, čak dalje i na strukturu i funkcionalnost naših organa. Bez ulaska u dokaze na koji način su energija i materija isprepletani odnosno um i telo, primetila sam u svom životu da kada sam imala situacije kada je po meni sve meni „potaman“ da tada nisam umorna, ne razmišljam o smislenosti aktivnosti, nemam bolove u leđima, nema alergija,… Onda sam se pokušala da analiziram te situacije koje su predstavljale miks spoljašnjih događaja i mojih misli, stanja i ponašanja. A dalje da odvojim spoljašnje događaje od mojih razmišljanja i stanja, a onda dodatno i razmišljanje od stanja. I počela sam da eksperimentišem: šta ako, bez obzira na spoljašnji (potaman ili ne) milje, ja uključim samo moje stanje (emocije) ili samo moje razmišljanje (um). I naravno, dolazila sam do zapanjujućih spoznaja: bez obzira na spoljašnje stimuluse, mogla sam da proizvedem dobro osećanje i raspoloženje i dalje da uđem u cilkus konstruktivno-radni-proizvodni-kreativni i na kraju krajeva u zdravo telo.

Na svojim primerima videla sam i spoznala šta stvarno znači sve gore navedeno odnosno da energija ide tamo gde je pažnja. Imala sam situaciju reorganizacije na poslu koja je po mnogima, a za mene ranije, mogla da se opiše standardnim opisom – vrlo stresna i izgledala je vrlo preteće za moje zdravlje. Da sam, kao ranije, podlegla nesvesnim obrascima dodeljivanja značaja toj situaciji, verovatno ne bih pisala ovaj blog i/ili bih čekala u redu za penziju:). Svakodnevnim vežbanjem fokusiranja na stvari koje su meni najbitnije i najvažnije, u kojima se osećam dobro i da mogu da budem produktivna, uverila sam se da mogu umom da utičem na svoje telo.

Koristim i neke svesne vežbe da svoj um usmerim u željenom pravcu kao i da se dovedem u željeno stanje: vežbe autogenog treninga, meditacija, afirmacije. A u svakodnevici sam postala vrlo škrta kad je trošenje uma i usmeravanje pažnje u pitanju.

P/KP – produktivnost i kapacitet produktivnosti

Da bismo bili vitalni, mi samo treba da podržavamo prirodne zakone a to je u ovom slučaju zakon rasta, razvoja. Ne možemo da ne rastemo, to je prirodno stanje naše ćelije i svih dalje organa. Ali da bismo rasli, mi treba da proces zaštite, odnosno obezbeđivanja sigurnosti zadovoljimo. (O tome piše i Stiven Kavi kada govori o važnom principu P/KP: produktivnost i kapacitet produktivnosti. To su na primer: kada kokoška snese jaje je Produktivnost P (jaje) a hranjenje kokoške je Kapacitet produktivnosti (KP); u odnosima sa ljudima KP je odnos, a P je neki trenutni rezultat.  Samo kada su ove dve strane u balansu mi možemo da rastemo.). A kako održavamo sebe: pa balansom fizičke, mentalne, duhovne i emotivne strane u našem životu.

Fizička: vežbam pilates tri puta nedeljno, šetam jedan sat dnevno (koristim pedometar); volim sportske aktivnosti i koristim svaku priliku da ih i primenjujem. Ishrana: usmerena na zdraviju, i trudim se da ne budem frik po tom pitanju.

Duhovna: U postu o sebi, već sam navela omiljeni citat: „Upravljaj s leva, vodi s desna“. Ovde je duhovna dimenzija – „vodi s desna“.  Dopuštam svakodnevno sebi da sa ovim delom sebe (desnom stranom mozga koja predstavlja kreativni deo) budem u kontaktu i da znam šta volim, želim i zašto da radim i u kom smeru se razvijam i da u tom smislu kreiram planove.

Mentalna: „upravljaj se leva“. Za menadžerisanje sebe koristim sve alate, tehnike, znanja, veštine, iskustva svoja i drugih ljudi  koji su mi dostupni da se isplanirani i željeni ciljevi ostvare.

Emotivna: ovaj aspekt je nemerljiv i ujedno nemerljivo značajan. Odnosi sa ljudima, empatija, služenje, saradnja, činjenje usluga, iz moje potrebe za doprinosom, za ljubavlju. To je kao neko more u kome plivam, a najbolje se osećam kad se prepustim vodenoj struji…

 

 

citat mog učitelja Profe: „Bolest je zdrav odgovor na nezdravo ponašanje“)

Zdrava ćelija (Svesni i nesvesni um)

Kažu da naš nesvesni um primećuje i obrađuje više od devedeset procenata informacija iz spoljne i unutrašnje sredine, a da ostatak do sto procenata ostaje svesnom umu da odluči šta će sa svim tim nadražajima.

Isto tako, nauka je pokazala da se svaka pojedinačna  ljudska ćelija ponaša na isti način i da svaka za sebe predstavlja mali pojedinačni računar koga možemo programirati. To programiranje se obavilo kada smo bili mali i dalje upravljanje našim ćelijama preuzima nesvesni um. I mnogi ovaj proces nazivaju genetikom. (Lipton:  „Geni su fizičko sećanje naučenih iskustava.“).

Najlepši deo je što se programirani obrasci mogu reprogramirati uključenjem svesnog uma. To uopšte nije lako ali je moguće. Na mom primeru zdravlja odnosno dugogodišnjeg problema sa opstipacijom prvo sam prihvatila da je bolest simptom nekorisnih (ranije usvojenih i nesvesnih) obrazaca i da je to alarm koji javlja da nisam u balansu. (Sjajan citat mog učitelja Profe: „Bolest je zdrav odgovor na nezdravo ponašanje“). A zatim sam i uz pomoć iskusnih edukatora i trenera, rešavala i pokazala da je moguće „izlečiti“ nezdravo pašanje.

Radom na sebi i svom zdravlju zapravo najviše dajemo svojoj okolini odnosno porodici. („Verujem da je najlepši poklon koji možete dati vašoj porodici i svetu vaše zdravlje“ – Džojs Mejer).

Knjige inspiracije: Brus Lipton – Biologija verovanja; ; Dr Džon Demartini – Prelomni trenutak; Ronda Bern – knjiga i film Tajna; Lujza Hej – Kako da izlečite svoj život; Ekart Tol – Moć sadašnjeg trenutka; Stiven Kavi – Sedam navika uspešnih ljudi;  Filip Mekgro – Životne strategije; Dr Vejn Dajer – Magija života…

„Verujem da je najlepši poklon koji možete dati vašoj porodici i svetu vaše zdravlje“ - Džojs Mejer

Facebook
Knjige inspiracije

Prelomni trenutak Dr Džon Demartini

by zoricakatic
written by zoricakatic

Posle ove knjige možeš da postaneš bolji čovek.

Ovo je knjiga o energiji odnosno univerzalnim zakonima i principima koji važe za svakog ponaosob i ceo kosmos. „Mi smo izgrađeni na univerzalnim principima, a univerzum se ponaša kao mi na širem planu. Univerzum poklanja darove tamo gde te darove cene.“

Ne možemo da ne učimo i rastemo svakodnevno – to je osnovni zakon od koga Dr Demartini polazi. Ko ne raste, taj propada („Zakon najveće efikasnosti: onog trenutka kada prestanete da se razvijate, automatski doživljavate entropiju“). Ako svoju energiju ne usmerimo sami na ostvarenje naših snova i onoga što volimo, onda vrlo lako postajemo deo tuđih želja, planova i ciljeva.

Dva osnovna stanja/principa/vrednosti su potrebna: usredsređenost i inspiracija.

„Zakon najveće efikasnosti: onog trenutka kada prestanete da se razvijate, automatski doživljavate entropiju“

I USREDSREĐENOST

Usredsređenost je ključ za razvoj i ispunjenost. To je stanje balansa, ravnoteže, kada smo usmereni na sadašnji trenutak i naše kreacije a neopterećeni prošlošću i nezabrinuti za budućnost. To je taj Prelomni Demartini trenutak kada shvatimo i doživimo da je sve u ravnoteži: prošlost i sadašnjost su u balansu; dobro i zlo su u zbiru na nuli; postoji jednak broj istovremenih pozitivnih i negativnih emocija; svaki „pozitivan“ ili „dobar“ događaj ima svoj „negativan“ ili „loš“ pandan u prostoru i/ili vremenu.

1.1. Kako biti usredsređen?
Ako znamo da energija ide tamo gde je pažnja i primenimo prirodni zakon da je energija konstantna, (E = const.; E = Ep + Ek; Ep je potencijalna energija koja se odnosi na sadašnjost, Ek je kinetička koja predstavlja prošlost i budućnost.) onda treba eliminisati kinetičku energiju (pažnju na prošlost i budućnost) i povećati energiju sadašnjosti – potencijalnu energiju. Ako želimo da se usredsredimo, znači, možemo svesno da usmerimo pažnju na jednu tačku u sadašnjosti odnosno na nas u sadašnjosti i ovaj trenutak. A vrlo često sam se pitala kako da se skoncentrišem i usmerim svoju pažnju?

1.2. Prečica za usredsređenost je zahvalnost.
„To je ono što osećate kada ste postigli savršeno balansiranu percepciju. To nije oduševljenje niti trenutak sreće. Prava zahvalnost je tiho stanje ravnoteže i unutrašnjeg mira u kome ste istinski zahvalni, kada osetite uzvišeni poredak i ne biste želeli bilo šta da menjate.“
Kako do zahvalnosti?
Postoji niz tehnika za ulaženje u stanje zahvalnosti (ja koristim meditacije, autogeni trening, vežbe koje se izučavaju u okviru NLP-a) i knjiga (meni su omiljene Sadašnji trenutak Ekarta Tola i Nećete pronaći mir dok ne postanete zahvalni Slavice Square).

1.3. Kao prepreka dolaženja u stanje zahvalnosti i usredsređenosti su naše emocije odnosno iluzije koje imamo o njima.

Demartini to takođe objašnjava prirodnim zakonima:
Naše telo odnosno svaki organ je sastavljen od tkiva koje čine ćelije, zatim molekuli, pa atomi, i subatomske čestice. „Svaki atom ili subatomska čestica mogu da funkcionišu kao talas i mogu se svesti na matematičku formulu sa spinom, rotacijom i kvantnim brojevima. Kada se dve komplementarne čestice (suprotnog naelektrisanja) spoje, one poništavaju jedna drugu i stvaraju svetlost. Ali kada se one istovremeno stvaraju iz svetlosti, čini se da jedna nestaje. Ovo trenutno nestajanje naziva se  – kolabiranje njene talasne funkcije“.
Ako i našu svest i naše emocije posmatramo kroz ove zakone kvantne fizike, onda kao i svaki talas koji ima svoju pozitivnu i negativnu fazu, i naše emocije imaju svoje vibracije odnosno „bregove“ i „doline“. I one kada se spoje rađaju svetlost odnosno stanje ljubavi. Bregovi (odnosno plus faze) kod čoveka su pozitivne emocije: sreća, oduševljenje, zadovoljstvo, prijatnost, a doline (minus faze) su: bol, nezadovoljstvo, depresija, tuga, uznemirenost, očaj…
Dalje, fizika kaže, da ne postoji samo polovina talasa: „postoji zakon simetrije u kvantnoj fizici koji isključuje svako izolovano polukvantno stanje (pozitron). Uvek postoji antipolukvantno stanje (elektron) negde u univerzumu da ga izbalansira. Svi fenomeni su univerzalno celokvantni. … To implicira da ne može postojati sreća bez tuge ili tuga bez sreće“.

I ovo navedeno je revolucionarni uvod u Demartinijev revolucionarni pristup transformaciji:
Ne možemo doživeti bol bez zadovoljstva; prihvatanje bez odbacivanja, podršku bez izazova; pohvalu bez prekora; privlačnost bez odbojnosti, zadovoljstvo bez bola; red bez haosa; voljenje bez nevoljenja; oduševljenje bez depresije; zaslugu bez krivice.
Stvar je samo našeg fokusa i percepcije šta vidimo, čujemo i osećamo – da li ga ima više ili manje. A suština Demartinijevog pristupa je da se istovremeno i jednako dešavaju dve strane istog događaja ili odnosa sa ljudima. Što pre to prihvatimo i naučimo sebe da primećujemo istovremenost, to će nas osloboditi vezanosti za pozitivnu ili negativnu emociju i usmeriti na razvoj naših potencijala.
„Između ekstrema se nalazi svetlost, ljubav i istinska moć da kreirate život kakav želite.. Nemate kontrolu ni nad čim za šta imate emocije; imate kontrolu samo nad onim što volite. Ljubav je savršeno uravnotežena, uzvišeno uređeno stanje svesnosti koje vam je dostupno 24 časa dnevno samo ako balansirate svoj um i ne dozvolite da skrene za emocionalnim iluzijama. Ljubav nije emocija; ona prevazilazi emociju. Ona je sinteza svih suprotnih emocija“.

Za mene lično je ovo navedeno bio u početku zastrašujući momenat jer sam počela da se pitam da li onda ima smisla ulaziti u bilo kakve odnose, pokretati aktivnosti ako ćemo imati bez obzira na sve jednako „negativnog“ i „pozitivnog“. Koliko velika dolina treba da bude da bismo imali veliko brdo, odnosno koliko veliko negativno treba da bude da bismo imali veliko pozitivno ili kolika je cena koju treba da platimo za pozitivne stvari u našem životu? Ali posle sam shvatila da odgovor leži u uravnoteženosti i usredsređenosti na razvoj naših potencijala. Da samo u tom stanju smo korisni sebi i drugima, da je to stanje zapravo stanje prihvatanja, zahvalnosti, nedeljenja odnosno ljubavi. I to prihvatanje dualnosti (istovremenog postojanja dobrog i lošeg) me je oslobodilo da se okrenem snovima i stvaranju: „Što je muka veća, to je veće i zadovoljstvo koje ona nosi. Dobićemo i jedno i drugo, ma šta radili, tako da to možemo dobiti i ostvarujući svoje snove.“

Znajući i prihvatajući sve ovo, mi možemo svesno naše pozitivne emocije da smanjimo, a negativne da podignemo do emocije zahvalnosti i da se usredsredimo na naše stanje flow-a i protok svetlosti.
To konkretno znači, da ako smo euforično raspoloženi i postajemo preponosni i prezadovoljni na svoje uspehe, pa to lako prelazi u razmetljivost i aroganciju, možemo da se svesno „spustimo“ na nivo zahvalnosti i u tom stanju da nastavimo da putujemo i stvaramo naš fenomenalan život. (I da se pritom ne vezujemo za neka uverenja koja mogu da budu ograničavajuća za ovaj slučaj a vezana za naše podneblje – ne treba decu a pogotovo muškarce hvaliti; ko se hvali taj se kvari; ko imam uspeha odmah dolazi i neuspeh;…). Isto tako, sa druge strane, je mogućnost da se iz negativnih emocija „podignemo“ svesno do nultog stanja emocije (zahvalnost-ljubav-svetlost). Ovde je ključno saznanje i uverenje da smo mi odgovorni za naša stanja i emocije, i da iz „negativne“ možemo da pređemo u pozitivniju emociju čineći niz svesnih pokreta, radnji i akcija koje nas na najbrži način dovode u željeno stanje. (Kada pričamo o tuzi važe i dodatna psihološka i biološka naučna objašnjenja, ali to nije suštinska tema ove knjige.).

Kao alat i tehniku za dovođenja sebe u stanje ljubavi (nedeljenja=svesnosti=svetlosti=zahvalnosti) Demartini nudi vežbu koja se zove „Proces kvantnog kolapsa“ i koja uz pomoć knjige može da se radi samostalno. Ova vežba objedinjuje sve gore navedene uvide i osobi koja radi na konkretnim događajima i osobama omogućava da doživi oslobođenje od vezanosti za svoje percepcije i oseti čistu ljubav prema nečemu za šta je pre toga imala preuveličana negativna ili pozitivna očekivanja.
Ja lično sam radila više puta, uglavnom za osobe za koje sam mislila da su mi u prošlosti nanele bol i nepravdu i posle toga sam imala nežan i zaokružen osećaj u stomaku pun lakoće i topline koji se širio celim telom i okolinom.

„Između ekstrema se nalazi svetlost, ljubav i istinska moć da kreirate život kakav želite.. Nemate kontrolu ni nad čim za šta imate emocije; imate kontrolu samo nad onim što volite. Ljubav je savršeno uravnotežena, uzvišeno uređeno stanje svesnosti koje vam je dostupno 24 časa dnevno samo ako balansirate svoj um i ne dozvolite da skrene za emocionalnim iluzijama. Ljubav nije emocija; ona prevazilazi emociju. Ona je sinteza svih suprotnih emocija“.

II INSPIRACIJA

(genije, uzvišenost, mudrost, vizije, nadahnuće…)

Da bismo dalje rasli i razvijali se u skladu sa prirodnim zakonima i prešli na novi nivo svesnosti, mi napredujemo i motivišemo se na tri načina: izbegavanjem bola; prema zadovoljstvu ali i inspiracijom. Da bi bili inspirisani, Demartini opet predlaže prečicu (nakon zahvalnosti) – stvaranje vizije:

„Ako vam postane kristalno jasno šta biste tačno voleli, i ako ne možete da vidite ništa osim toga, gotovo je nemoguće da to i ne dobijete. Ako možete da kažete „dovoljno sam vredan, zaslužujem da mi se snovi ostvare, zaslužujem da odvojim vreme da se fokusiram na beskrajne detalje da bih ih kreirao, imam ljudsku volju i uskladiću se sa uzvišenom voljom i dozvoliti joj da me ispuni i inspiriše da zapišem svaki san na specifičan način“ i onda to uradite… u tom slučaju ćete želju i ostvariti.“

1.
Inspiracija je održavanje vizije koja može da se uradi kroz pisanje snova sa beskrajnim detaljima. Dakle prečica je: detaljan plan. A prvo je potrebno uraditi master plan za sve oblasti života koje autor deli na sedam osnovnih: duhovna, mentalna, stručna, finansijska, porodična, društvena i fizička oblast. Tačka koja ih objedinjuje je određivanje životne misije ili svrhe. Za svaku oblast kao i za misiju potrebno je prvo odgovoriti na pitanja: šta bih voleo da budem, šta bih voleo da radim i šta bih voleo da imam?

„Ako ne otkrijete šta biste voleli da radite u životu, budete i imate, univerzum će vam dati nepredvidivo. Kada uđete u neku zemlju morate da prijavite „dobra“ koja unosite, a kada uđete u svoje telo, morate prijaviti šta biste voleli od života. Što više prijavljujete i tražite, to ćete biti ispunjeniji.“

Pored navedenog „procesa kvantnog kolapsa“ kao uvod u inspirisan i vizionarski život, Demartini nudi dalje

2.
„Formulu manifestacije“:
Razjasnite svrhu + Povežite svih sedam oblasti sa svojom svrhom + Zapišite ono što biste voleli + Vizualizujte ono što biste voleli + Afirmišite ono što biste voleli + Osetite ono što biste voleli + Radite na onome što biste voleli + Materijalizujte (formulu manifestacije) + Budite zahvalni unapred

U Formuli, autor ne govori o pojmovima hteti, želeti, imati potrebu. On govori o voljenju i nevoljenju odnosno o ljubavi kao o stanju iznad svih stanja: „Ovde smo da se razvijamo od kvanta do kvanta kroz ljubav.“ Ljubav je najcelovitije (celokvantno) stanje u kojem možemo da stvaramo i da budemo inspirisani. Ljubav je najviši stepen razvoja naše svesti. Ona je iznad „izabrati, želeti, hteti, imati potrebu, trebati, morati“ koje odgovaraju nižim stepenima svesti. Ljubav odgovara samoaktualizaciji (koja je iznad samoispunjenja, samorealizacije, sigurnosti, društvenog prihvatanja).

Za svaku stavku iz Formule postoji set vežbi i pre svega pitanja. Kvalitet života je određen kvalitetom pitanja koje sebi postavljamo: „Umesto šta danas treba ili moram da uradim, prvo postavite: šta bih voleo da uradim danas, a šta sa svojim životom? Postavite drugačije pitanje i dobijate drugačiji život zato što način na koji razgovarate sa sobom kreira vašu stvarnost.“

Osim ljubavi, za inspirativan život potrebna nam je svest o genijalnosti koju ima svako od nas: „…genije je onaj koji vidi svetlo koje vodi njegovu dušu, ko čuje unutrašnju poruku i realizuje je,… ko je voljan da definiše i usavrši svoje snove i da nastavi da se bavi prioritetnim stvarima kako bi ga ostvario.“
A to možemo svaki put kada sa sobom raščistimo po pitanju zasluga i krivica, oduševljena i depresija, i prihvatimo da će ih uvek biti, a da je naše da se usredsredimo, utišamo um, a oslušnemo i poslušamo unutrašnji glas i dušu.

Za inspirativan život potrebna je i mudrost:
„Mudrost je momentalno shvatanje da kriza predstavlja blagoslov, a još veća mudrost prepoznaje da i blagoslovi mogu pokrenuti krizu.“ Kada to istinski razumemo, manje je verovatno da ćemo se uznemiriti zbog poteškoća ili da ćemo se oduševiti mogućnostima; ostajemo usredsređeni bez obzira na to šta se dešava oko nas. To je jedan od tajni ličnog usavršavanja.
Mudrost znači zahvaljivati i onima koji su nam doneli blagoslove ali i onima koji su nam naneli bol, jer nas je to osvestilo i pružilo priliku da volimo. Mudrost je budnost. Mudrost je sredina, ravnoteža i shvatanje da je pozitivno i negativno u paru.
Za autora postoji deset dnevnih stubova mudrosti: inspirisano delovanje; služenje s ljubavlju; zahvalna molitva; uzvišeno vođstvo; deljenje mudrosti; iskrena briga; tiha usredsređenost; proučavanje istina; odmeren ritam; poštena razmena.

Za inspirativan život potrebna je i svest o većem uzvišenom poretku, da smo manji od Univerzuma:
„Uzvišeni poredak: u bilo kom trenutku vašeg života nikada nećete biti spušteni, a da ne budete podignuti, niti ćete biti podignuti a da ne budete spušteni. Pozitivno i negativno, dobro i loše, podrška i izazov, mir i rat – sve to je u parovima…Čovek predstavlja u suštini duhovno-materijalne vibracije i kako podiže frekvenciju svojih vibracija kroz ljubav i zahvalnost, tako se usklađuje sa sve višim sferama tog beskonačnog raja. I tome nema kraja.“
Uzvišenost nije neka autoritarna ličnost iz teoloških ili verskih učenja, ona znači sijati i biti blistav. Ona se postiže zahvaljujući beskrajnim detaljima zato što postajemo usredsređeniji na svoje reakcije i postojani u postupcima koncentrišući se na detalje.

3.
Da bi se ciljevi ostvarivali, osim detaljnog plana i promene iskrivljene percepcije neophodno je da budemo povezani sa našim vrednostima. O ovoj najznačajnijoj temi Demartini je napisao brojne knjige i programe po kojima je i poznat (Demartini metod). U ovoj knjizi samo je navedeno da je to neophodan, treći začin, ostvarivanja ciljeva/planova i da je povezan sa prirodnim zakonima:
„Vaše vrednosti diktiraju vašu sudbinu. Privlači nas sve što podržava naše vrednosti i to nazivamo “dobrim“ i obrnuto. Zakon održanja kaže da ništa ne nedostaje, da je to što tražite samo oblik koji niste prepoznali. Vi mislite da vam nešto nedostaje; stoga tragate za tim i sve što mislite podržava tu potragu koju nazivate dobrom i sve što predstavlja izazov vi nazivate lošim.“
Kada ispitate sebe, promenite uverenje i način kao se borite i naučite kako da usavršite komuniciranje u skladu sa vrednostima druge osobe, tada se razvijate.

O vrednostima, koje daju odgovor na naše pitanje zašto nam je nešto važno, ja sam učila u okviru tema više modula na NLP institutu, kao i knjiga (NLP – mirođija u svakoj čorbi) i tekstova na sajtu Instituta na istu temu.

I za kraj – citat

“Život podrazumeva beskonačan napredak i vi nikada ne završavate sa napretkom. Ako mislite da treba da stignete negde gde je sve gotovo, upravo ste „učinili konačnim“ beskonačno i prevideli širu sliku. Ja ne bih voleo da život postane lakši; voleo bih da život donese veće izazove zato što sam više reda sposoban da stvorim kad uviđam da mi je dato više izazova i haosa. Radije bih prihvatio intenzitet života. Više bih voleo da kada budem imao 100 godina prihvatim još veću odgovornost od one koju danas imam. Ako jesam, i dalje sam živ. Ako nisam, umro sam mnogo pre telesne smrti.”

„Umesto šta danas treba ili moram da uradim, prvo postavite: šta bih voleo da uradim danas, a šta sa svojim životom? Postavite drugačije pitanje i dobijate drugačiji život zato što način na koji razgovarate sa sobom kreira vašu stvarnost.“
Facebook
Moje teme

Ljubav: šta bi trebalo da bude jedino pravo pitanje

by zoricakatic
written by zoricakatic
Prvo mesto na spisku vrednosti

Bavila sam se svojim spiskom vrednosti više puta za različite oblasti u mom životu i često sam po inerciji navodila, zdravlje, sreću, uspeh, ljubav, porodicu kao prve kategorije koje su mi zvezde vodilje u mom životu. Mislila sam da je do mene šta ću da odredim kao redosled i po tim prioritetima da se ponašam. Za svaki pojam sam imala neko objašnjenje ali je najčešće bio nesvestan izbor.
Ljubav sam kao mala doživljavala kroz primarnu porodicu, drugarstvo, knjige, školu, aktivnosti koje sam volela da radim, a kasnije kroz partnera, novu primarnu porodicu i nova interesovanja i inspiracije. Nekako se podrazumevala i nisam je stavljala na prvo mesto.
O pojmu sam čitala iz knjiga Eriha Froma, Zorana Milivojevića, edukacija, filmova, knjiga, časopisa, i mogu da kažem da se u mene ugradilo da je ljubav pre svega aktivnost i ulaganje u odnos prema sebi i prema drugima. Odnosno ljubav sam pre svega posmatrala kroz odnose.

“Ljubav se ne sastoji od gledanja jedno u drugo, već u gledanju u istom pravcu”.

 Antoan de Sent-Egziperi.

Teorije, podele, definicije, citati

Postoje razne teorije, podele i definicije. Meni su poznate one od Grka koji su razlikovali više vrsta ljubavi: filija, eros, agape, storge, ksenija; ili psihološke: psiholog Sternberg je formulisao trougaonu teoriju ljubavi od intimnosti, posvećenosti i strasti čije kombinacije dalje prave podele na stanja dopadanja, zaljubljenosti…do potpune ljubavi. Pa postoji podela ljubavi prema sebi, partneru, deci, porodici…
Pesnici, pisci, ljubav porede i opisuju kao besmrtno i beskonačno žarište; plamen koji se ne može ugasiti, strast koja ne poznaje sadašnjost i budućnost; najplemenitiju slabost uma. Za mene najdivniji citati su: Ljubav je igra koju može igrati dvoje, a da oboje pobede. – Eva Gabor; Samo se srcem može zaista gledati. Ono što je suštinski važno, nevidljivo je oku. – Antoan de Sent Egziperi. Imajte ljubavi za sve, jer na tom svijetu nikoga osim vas nema.– Šri Ramakrišna. Budi ljubavi dostojan ako želiš da budeš voljen. – Johann Wolfgang Von Goethe. Ljubav se ne sastoji od gledanja jedno u drugo, već u gledanju u istom pravcu – Antoan de Sent-Egziperi.
Vladeta Jerotić je pisao: “Prirodnoj težnji prema ljubavi potrebni su povoljni uslovi za razvoj. Jer voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i – opraštati mu. Nije, doduše lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude.” Ili “Ono što čovek stvarno voli u sebi i kod drugoga je njegov idealni Ego čije je poreklo duboko, sa korenima i u prošlosti čovečanstva“. Najviši cilj razvoja svake osobe treba da bude “…ne samo uzimanje i zadovoljavanje fizičke napetosti već i radosno davanje i predavanje sebe drugome.”

“Prirodnoj težnji prema ljubavi potrebni su povoljni uslovi za razvoj. Jer voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i – opraštati mu. Nije, doduše lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude.”

Vladeta Jerotić

Razlikovanje ljubavi od uverenja koja imamo o ljubavi naučila sam iz knjige Zorana Milivojevića Formule ljubavi – kako ne upropastiti svoj život tražeći pravu ljubav. I ova knjiga je prava preporuka za sve koji nailaze na neke sumnje ili prepreke u ostvarivanju zadovoljavajućih partnerskih odnosa.
U studentskom periodu svog života praktikovala sam redovno transedentalnu meditaciju. Tada baš i nisam znala da objasnim šta se dešavalo sa mojim telom, ali sam bila potpuno smirena, usredsređena, u stanju prihvatanja i otvorenosti ka drugim ljudima. Sada znam da time (TM) uravnotežavam srčani centar (čakru) i mogu svesno da praktikujem metode opuštanja, meditacije i afirmacije kako bih se dovela u željeno stanje ljubavi, mira, prihvatanja i zahvalnosti.
Ali pravo osveženje u objašnjenju i opisu ljubavi sam naišla u knjizi Prelomni trenutak  Dr Džon Demartini-ja: „Ljubav je savršeno uravnotežena, uzvišeno uređeno stanje svesnosti koje vam je dostupno 24 časa dnevno samo ako balansirate svoj um i ne dozvolite da skrene za emocionalnim iluzijama. Ljubav nije emocija; ona prevazilazi emociju. Ona je sinteza svih suprotnih emocija“.
On govori o voljenju i nevoljenju odnosno o ljubavi kao o stanju iznad svih stanja: „Ovde smo da se razvijamo od kvanta do kvanta kroz ljubav.“ Ljubav je najcelovitije (celokvantno) stanje u kojem možemo da stvaramo i da budemo inspirisani. Ljubav je najviši stepen razvoja naše svesti. Ona je iznad „izabrati, želeti, hteti, imati potrebu, trebati, morati“ koje odgovaraju nižim stepenima svesti. Ljubav odgovara samoaktualizaciji (koja je iznad samoispunjenja, samorealizacije, sigurnosti, društvenog prihvatanja).

 

 

Ljubav je igra koju može igrati dvoje, a da oboje pobede.

Eva Gabor

I sebe sam naučila da postavim pitanje:

Pitanje koje najbrže usmerava na rezultat: šta bih volela da radim, imam i budem?

Sada mogu da kažem da mi je ljubav na prvom mestu u svim oblastima života.
Partneru volim da budem i podrška i izazov. Da se u neki stvarima dopunjujemo i da se u većini razumemo bez reči. Da se i dalje razvijamo sami i zajedno. Da zurimo u istom pravcu zajedno. Da nastavim da upijam njegovu spontanost, radost i zadovoljstvo i da ih prihvatim i kod sebe i dalje da ih razvijam.
(Pre više od dvadeset godina, u jednom periodu kada sam bila bez partnera, vraćajući se autobusom sa organizovanog putovanja, prisustvovala sam očaravajućim „ljubavnim“ situacijama nekog nepoznatog para u blizini. Slušala sam kako taj dečko govori svojoj devojci tonom punim ljubavi, poštovanja, kako joj se obraća kao da je najlepša princeza, kako u svakom trenutku ima vremena, strpljenja da je pita, sasluša ili zagrli. A istovremeno, bili su deo većeg društava koje je imalo svoju dinamiku, dešavanja, priče i oboje su aktivno učestvovali u duhovitim dosetkama i prepričavanjima. Sećam se da sam sebi tada rekla: „E ovakvog jednog da mi univerzum pošalje…“. I univerzum mi je poslao. Sada imam znanja i vokabular da objasnim šta se to dešavalo, i ovu priču često koristim u radu sa mojim klijentima.)
O dečacima i svojoj porodici u koju sam zaljubljena pisaću u posebnom postu, kao i o široj familiji i prijateljima.
Ljubav je pokretač. Jer na pitanje šta bih volela da radim, imam i budem u bilo kom segmentu dolazim do prave motivacije, i čiste pokretačke energije koja utiče na željeni rezultat.
Ima jedna priča koja se zove Ljubav, zdravlje, uspeh u kojoj se opisuje susret jedne žene sa sedim starcima koji su se zvali Ljubav, Zdravlje i Uspeh. Kada ih je pozvala u kuću da se okrepe oni su tražili da napravi izbor samo jednog od njih jer ne mogu svi zajedno. Ona se dogovarala sa svojom porodicom i nakon glasanja dogovorili su se da pozovu (samo) Ljubav. Tada su ušla sva trojica uz komentar: „Da si pozvala Zdravlje ili Uspeh, druga dva bi ostala napolju. Pozvala si Ljubav i gde god ide on, i mi obojica idemo s njim. Gde god je ljubav, tu su takođe zdravlje i uspjeh!“
Sada shavatam da ona zauzima apsolutno prvo mesto jer sa njom stiže i sve ostalo. Sada razumem i živim priču o Ljubavi, zdravlju i uspehu „Gde god je ljubav, tu su i zdravlje i uspeh“, obrnuto ne važi.

 

Ovde smo da se razvijamo od kvanta do kvanta kroz ljubav.

Dr Džon Demartini

Knjige inspiracije: Erih From – Umeće ljubavi; Zoran Milivojević – Formule ljubavi; Dr Džon Demartini – Prelomni trenutak; Petra Bok – Mindfuck o ljubavi; Ivana Kuzamnović – Od kad sam se zavolela volim.

Romani inspiracije: Hulio Kortasar – Školice; Mari Vargas Ljosa – Don Rigobertove beležnice; Elizabet Gilbert – Jedi moli voli; Zoran Penevski – Ponoć u njenim rukama; Aleksandra Mihajlović – Zapričavanje. Zavaravanje.Zavirivanje.

Filmovi inspiracije: Vim Venders – Nebo nad Berlinom; Martin Brest – Upoznajte Džoa Bleka; Klint Istvud – Mostovi okruga Medison, Olivije Nakaš, Erik Toledano – Nedodirljivi; Žan Pjer Žene – Čudesna sudbina Amelije Pulen.

Facebook
Load More Posts