Kako je moguće da neki ljudi postižu velike rezultate dok drugi ne postižu, a imamo svi ista 24 sata svaki dan na raspolaganju. Verujem i da u vašoj okolini postoje ljudi koji su u istoj oblasti (poslovnoj, privatnoj, zdravstvenoj, socijalnoj,…) uspešniji a neki manje uspešni, bez obzira kako mi definisali uspeh. Postoje istraživanja koja su pokazala da je razlika između uspešnih i onih koji to nisu u postavljanju ciljeva. Ovaj tekst se bavi ciljevima: šta su ciljevi, zašto se postavljaju i koja je korist od toga i kako na optimalan struktuiran način postaviti i pratiti svoje ciljeve.
(Pozivam vas da u narednim danim uradite lični eksperiment i posmatrate ljude iz vaše okoline i pitate one koje možete, šta je to što različito rade i dodatno da li postavljaju ciljeve).
Zamislite da ste u šumi (u kojoj je dozvoljena seča:)) sa najboljom testerom, ali nemate ideju zašto ste se uopšte našli na tom mestu. Verovatnoća da nasečete brzo i mnogo kvalitetnih stabala je vrlo mala. I zamislite sad koja je šteta što niste iskoristili taj alat, to vreme i znanje da dobijete sjajan rezultat.
Isto je i u životu sa idejama, planovima i usmerenjima. Ako imate neodređene planove, dobićete neodređene rezultate. (Citat iz Alise u zemlji čuda: “Molim te, hoćeš li mi reći kojim putem da krenem pa da izađem odavde?” “To u mnogome zavisi od toga kuda želiš da pođeš?”, reče Mačka. “Nije ni mnogo važno kuda”, reče Alisa. “Onda je svejedno kojim ćeš putem krenuti”, na to će Mačka).
Ako nemaš svoj cilj, ostvarićeš tuđi cilj. Ili ako imaš ograničen cilj dovešćeš sebe do ograničenja u životu.
U postu o komunikacionom modelu navedeni su osnovni principi funkcionisanja ljudskog organizma u smislu primanja informacija iz okoline i našeg ponašanja. Naš mozak može da uoči samo 5 do 9 blokova informacija u sekundi. Usmerenje na to šta će videti od 2 biliona kojima smo izloženi zavisi od našeg unutrašnjeg bića (iskustva, memorije, navika, vrednosti, uverenja,…). Kada u našem mozgu stvorimo sliku i doživimo svim ostalim čulima mi dajemo usmerenje da tu istu sliku opazimo i u spoljnoj sredini. Pa hajde onda da iskoristimo ovu karakteristiku na najbolji način za nas.
Vežbajmo da te slike i doživljaji budu naše željene situacije. Mislite, maštajte, sanjajte malo ili mnogo više od onoga što mislite da je realno za vas i napravite što širi i duži spisak, bez ograničenja. I taj spisak želja je prvi korak ka usmeravanju sebe ka poželjnijem i uspešnijem životu.
Sledeći korak je sređivanje spiska želja u spisak planova: višegodišnjih, godišnjih, mesečnih i prema životnim oblastima: poslovnih, privatnih, duhovnih, zdravstvenih…
Ali to najčešće nije dovoljno i da se realizuje. Da ne bi snovi ostali samo snovi i planovi samo želje na papiru, potrebno je da se preduzmu i koraci u spoljnjem svetu. Želja je namera iz srca. Ona pokreće mozak da napravi plan. Plan je namera iz glave. Alat kojim se služimo da operacionalizujemo i ubrzamo plan je cilj.
Dakle, cilj je konkretan, precizan alat kojim se služimo da se brže usmerimo ka realizaciji plana odnosno želje.
Prednosti korišćenja ovog alata su brojne:
- Daje nam usmerenje i fokus (Setite se razlike u letu kolibrija koji leti brzo u svim stranama i jastreba koji „koba“ svoj plen-cilj)
- Pomaže merenju progresa
- Daje motivaciju
- Bori se protiv prokrastinacije
- Omogućava rast i dostizanje punog potencijala (daje ukus pobede i povećava granice ograničenja koje smo mi sebi sami postavili)
- Pomaže da determinišemo šta želimo u životu
Postavljanje ciljeva je alat za brže postizanje planova i želja. Koja je razlika između plana, želje i ciljeva?
Želja je namera iz srca. Ona pokreće ljudski mehanizam da napravi plan.
Plan je namera iz glave.
Alat kojim se služimo da operacionalizujemo i ubrzamo plan je cilj.
Dakle, cilj je konkretan, precizan alat kojim se služimo da se brže usmerimo ka željenom pravcu.
U ovom tekstu nadalje ćemo objasniti kako se postavljaju ciljevi (životni, višegodišnji, godišnji, dnevni…) prema metodi koja koristi znanje o ljudskom telu i mozgu u funkciji lične uspešnosti. (Ta nauka se zove NLP – neuro lingvističko programiranje. Ona koja proučava kako naš mozak – neuro utiče na ono što kažemo – lingvistički i uradimo – programiranje u smislu skupa navika koji funkcioniše kao jedan program).
Najznačajnije karakteristike mozga i ljudskog organizma koje se koriste u postavljanju ciljeva su:
Četiri karakteristike ljudskog tela koje možemo iskoristiti za ciljeve
- Naš mozak ne razlikuje prošlost i budućnost. Sigurno znate i imate lično iskustvo kada mislite o prošlim događajima da možete da budete u prijatnom stanju kada mislite o lepim događajima, da se osećate ponosnim, ushićenim, radosnim i isto tako da budete u nekim tužnim, neprijatnim stanjima kada mislite o lošijim događajima. I verovatno imate iskustvo da kada mislite o nekim budućim događajima možete biti u stanju strepnje, brige, straha, ili radosti, uzbuđenja. Obe situacije, i prošlost i budućnost, realno ne postoje. Postoji samo sada. Ali naš mozak to ne razlikuje, za njega je to realno. Ta slika u našem mozgu utiče na to kako se mi osećamo povodom toga. (Uticaj mozga na naše stanje je objašnjen u komunikacionom modelu).
- Ne zna za negaciju. Evo primer: Nemojte da pomislite na žutog papagaja. Šta se desilo? Jel kljuca? Možda vas i grize? 🙂 Ili, nemojte da pomislite na Keopsovu piramidu. (Koliko vam zaklanja vidik?:))
Mozak prosto ne reaguje na priloške odredbe ne, nemoj,… već se usmerava na informacije koje čuje i vidi u rečenici. Kada ove dve činjenice o mozgu iskoristimo za postavljanje ciljeva, dolazimo do toga da je bitno da:
- Stvorimo pozitivnu, afirmativnu sliku. Kada mislimo o željama i pravimo planove, formulacija i fokus treba da nam budu na željenom pozitivnom rezultatu a ne na onome što hoćemo da izbegnemo. (Primetite razliku: Neću da živim u malom stanu; ili Želim da živim u komfornom i lepo uređenom ambijentu.)
- Doživimo situaciju iz pozitivne slike jer mozak je vidi i doživljava kao realnu i za nas moguću. Zato je bitna vizualizacija cilja odnosno željene situacije svim čulima kako bi iskoristili put prolaska informacija u ljudskom organizmu od čula, preko misli do značenja koje dajemo na osnovu naših ličnih filtera (objašnjeno u komunikacionom modelu) .
3. Sledeće važno saznanje o funkcionisanju ljudskog organizma je da su Um, telo, emocije povezani i utiču jedan na drugi. (Rađen je eksperiment sa palcem. Ljudi su podeljeni u tri grupe: jedna je radila fizičke vežbe jačanja mišića leve ruke; druga je radila samo vežbe u mislima, a treća nije ništa. Nakon nedelju dana, merenjem snage je ustanovljeno da je naravno prva grupa imala najveći pomak, ali je postojala razlika između druge i treće grupe. Znači vežbanje samo mislima je napravilo razliku). To znači da mentalnom vežbom možemo da utičemo na celo telo da se pripremi za akciju u spoljnjem svetu.
4. Još jedno saznanje može da nam služi, a to je Parkinsonov zakon. Parkinson je proučavao britansku birokratiju 50. godina prošlog veka i satirično napisao: „Rad se uvećava kako bi ispunio vreme na raspolaganju za njegovo dovršenje“.
Kako nam ovo služi – za oročavanje poslova. Ako ne damo rok, onda se razvodnimo. Zato je važno ciljevima dati rok. (Ja sam eksperimentisala sa nekim lakšim zadacima – kuvanje ručka, spremanje stana i primetila sam da ovaj zakon radi. Pa sam tada i drugim poslovnim ciljevima davala neverovatno kratke rokove, i zamislite šta: radi i tada.)
Ciljevi - kreiranje, realizacija, analiza
Imajući u vidu gornje karakteristike ljudskog organizma možemo na najbolji način da ih iskoristimo za ciljeve. Kada kažem Cilj, mislim na: 1. Kreiranje (postavljanje cilja sa krajnjim odredištem – finišom), 2. realizaciju cilja i 3. analizu i korekciju na kraju.
- Kreiranje
Na primer: želim više da putujem.
To je želja (namera iz srca). Kada uključimo mozak i svesno donesemo odluku, to bi na primer moglo da zvuči: nameravam da u narednom periodu od 5 godina posećujem po jednu inostranu i dve domaće destinacije. I to bi bio plan (namera iz glave).
A alat koji to ubrzava je cilj definisan na sledeći način:
Za pet godina, 12.07.2027, gledam digitalni foto album koji ima fotografije mene i moje porodice sa nasmejanim licima sa putovanja sa deset domaćih i pet inostranih novih destinacija. (Na fotografijama se vide srećna zadovoljna lica, entuzijazam skoro može da se dotakne, a gledanje fotografija pokreće zvukove koji prate svaku snimljenu scenu. Foto album gledam sa porodicom u lepom ambijentu našeg dnevnom boravka, uz zveckanje čaša, escajga i muzike u pozadini. Ja se osećam ponosno i zadovoljno jer sam pre svega ispoštovala sebe i svoju odluku i nameru da postignem i realizujem cilj.)
Tekst u zagradi je obavezni dodatak na definiciju cilja jer je to scena u jednom određenom trenutku u budućnosti kreirana u našoj glavi i doživljena telom kao da je sada.
Primetimo sledeće: rečenica kojom smo definisali cilj (12. 07.2027. gledam digitalni foto album koji ima fotografije mene i moje porodice sa nasmejanim licima sa putovanja sa deset domaćih i pet inostranih novih destinacija) ima određenu strukturu i pravila.
Njih možemo da zapamtimo po akronimu POKRENI koju sam naučila na NLP institutu kod Slavice Squire.
Pozitivno. Afirmativno definisana rečenica („… sa deset plus pet putovanja“ a nije definisan kao „neću da gledam slike sa već obiđenih destinacija“). Ovo je direktna posledica prve karakteristike mozga koju smo obradili na početku.
Odgovorno. Cilj može da se odnosi samo na naš krug uticaja, gde smo mi odgovorni. (Više objašnjeno u postu o odgovornosti – post). U ovom primeru moja želja za putovanjima je iskomunicirana sa partnerom i ona je zapravo zajednička. (U slučaju da je samo moja želja, a ne i partnerova cilj bi morao da se koriguje).
Konkretno. Konkretnost se ovde ogleda u tačno navedenom datumu kad gledamo album, kao i u kvantitativnim merilima (godišnje jedna inostrana i dve domaće destinacije). Zatim i u detaljima scene cilja (sa kim sam, gde sam, šta čujem, vidim i osećam u sceni/situaciji ostvarenog cilja).
Rezultat. Formulisan u vidu rezultata a to je datum finiša – 12.07.2027. Znači to je jedan time slot na našoj vremenskoj liniji, jedna scena kao neka vrsta simbola koji se nalazi na kraju našeg puta. (Kada bi cilj bio definisan samo kao „više putovanja“ to bi onda bile samo namera ili kao „da otputujem na Kipar“ to bi bio zadatak a ne cilj).
Ekologija. Odnos sa okruženjem i nama samima u smislu posledica. Da li i kako utiče na naše okruženje, odnosno koja je cena koju plaćamo? Ideja je da cilj donese poboljšanje i nama i drugima. (U primeru sa putovanjem, neekološki bi bilo da planiram porodična putovanja, a neki član ne može da putuje iz zdravstvenog ili nekog razloga). I sa druge strane da li smo spremni da uložimo naše vreme, energiju, novac ili bilo šta drugo i time na neki način oduzmemo od nečega drugog? Jer i tim „plaćanjem“ utičemo i na nas i na druge. (U primeru sa putovanjem, cena cilja je osim materijalne cene putovanja, to što se odvajanjem tog novca možda neće platiti nešto što nam je takođe važno. Pa ako je to na primer novac za školovanje deteta, možemo da dođemo u koliziju.) Ovde je dakle važno znati svoju listi vrednosti (a o tome sam pisala u postu o vrednostima).
Naznake. Kako ćemo znati da smo na putu do cilja. Ovde se ne misli na korake koje preduzimamo, već na ostvarenja tih malih međukoraka. (U našem primeru to može da bude jednom godišnje gledanje albuma sa proslavljanjem).
Izazov. Da li je naš cilj dovoljno izazovan za nas u smislu da nas pokreće. (Za mene jeste, zato što su turističke destinacije i putovanja do sada bile birane po drugim kriterijumima – odmor, blizina, cena, poslovne obaveze pa su se ili ponavljale ili odlagale).
- Realizacija cilja i praćenje
Pre realizacije cilja ja odgovorim na nekoliko važnih pitanja:
2.1. Zašto mi je važno da imam i ostvarim taj cilj? (Na mom primeru: zato što je to u skladu sa mojom svrhom, sa mojim većim i širim strateškim planovima i ciljevima, zato što imam potrebu za provodom, odmorom i zabavom, zato što mi je partnerski odnos jako važan odnosno vrednost ljubav je na prvom mestu o čemu sam pisala u postu o ljubavi i u postu o vrednostima).
2.2. Ko ću biti odnosno ko sam ja kada ga ostvarim? Samopoštovana i samopouzdana osoba (ono što kažem to i uradim); osoba sa širim vidicima i iskustvom.
2.3. Koji su mi resursi na raspolaganju za realizaciju? Pod resursima se misli na sva lična znanja iskustva i veštine; na materijalne resurse; kao i sve ljude koje mogu da pomognu u tome. (Na mom primeru to su: društvene mreže, Google, suprug sa svojim znanjem i posvećenošću izbora putovanja).
Bilo da koristite pravljenje to do lista, ili organizovanje vremena po kvadrantima (četiri kvadranta: hitno/nije hitno, bitno/nebitno) ili koristite Google kalendar ili neku drugu aplikaciju samo uvrstite i praćenje cilja. Oni koji to ne rade, verujem da više nemaju dilemu da li treba praviti planove i pratiti realizaciju.
Za ovaj moj cilj je relativno jednostavno napraviti plan realizacije: na početku godine odredimo okvirne datume odmora i putovanja, dogovorimo destinaciju i tražimo smeštaj. Ja koristim Google kalendar i zakazala sam svaki 12.07. narednih pet godina da „proslavimo“ NAZNAKE ostvarenja cilja.
Prilikom realizacije cilja dešava se, i meni i mojim klijentima, da posustanemo, zapitamo da li možemo da izguramo do kraja. Tu pomaže nekoliko stvari koje možemo brzo i svakodnevno da uradimo: podsećanje na sliku i doživljaj cilja i podsećanje na korisna uverenja o kojima sam pisala u postu o uverenjima. A ovde ću spomenuti dva super korisna: svi imaju sve resurse i ne postoji neuspeh postoji samo rezultat.
Na ovom mestu važno je istaći još jednu važnu karakteristiku mozga: a to je dopamin koji se luči kada se osećamo zadovoljno, uspešno i srećno. Tada se pokreće proces u organizmu koji nas još više pokreće i motiviše jer mozak šalje signale telu u vidu emocija /energije (detaljnije objašnjeno u postu komunikacioni model) i to je nezamenljiv pogon za dalje aktivnosti. Dakle, jako je važno da sebe nagradimo i na kraju samog cilja i tokom njegovog ostvarivanja odnosno naznaka na putu.
Zato, svakog 12.07. u narednih pet godina plan je da se častimo zajedničkim izlaskom povodom ostvarivanja naznaka.
- Analiza
Nakon ostvarenog cilja, treba napraviti analizu šta je bilo fenomenalno, šta je bilo dobro a moglo bi biti bolje, i na kraju šta nikako ne treba ponoviti. Za moj primer, javiću nakon pet godina:), a generalno ovo je jako bitan element u celoj priči oko ciljeva jer nas poboljšava koristeći sopstveno iskustvo.
Sa mojim klijentima, nakon njihovog ostvarenog i završenog cilja, analiziramo šta je moglo da bude bolje i tada radimo vežbu koja pomaže da se u tom trenutku integrišu nove navike jer su naš mozak i telo u tom trenutku spremni da najbrže usvajaju nova znanja.
Kartica cilja
Ciljevi u svim oblastima mogu da se postavljaju i ostvaruju na prikazan način. I u komunikaciji važe isti principi. Ono što može da bude želja i plan je da se unapredi odnos sa partnerom, članom porodice, saradnicima, klijentima; može da bude plan da se ostvari veći uticaj; da se bude bolji slušalac ili bolji javni govornik; da se unapredi način predstavljanja neke teme ili ideje; da se proda neki proizvod ili usluga; da se poveća razumevanje sagovornika; da se bude asertivniji. Ove specifičnije teme obrađujemo u programu o komunikaciji.
Za praćenje cilja (kreiranja, realizacije i analize) ja koristim karticu cilja. I sada ću je pokazati na primeru jednog mog drugog cilja koji se odnosi na poboljšanje asertivnog ponašanja. (O ovom ponašanju gde izražavamo sebe bez ugrožavanja prava drugih sam više pisala u postu o asertivnosti).
Srećno sa primenom 🙂
