Nekad su okolnosti jače (ili pametnije) od nas. Danima čitam i gledam reakcije na događaje koji su se desili prvih dana maja i pitam se šta ja mogu da učinim. Za sada delim meni korisne sadržaje koje sam do sada sakupila na temu roditeljstva, vaspitavanja i komunikacije.
Društvene mreže
1.
Zoran Milivojević, psihoterapeut
Tekst o “epidemiji nemoćnih roditelja”.
“U poslednjih dvadesetak godina je nastala prava epidemija „nemoćnih roditelja“. To su roditelji koji detetu pružaju ljubav, ali nisu u stanju da disciplinuju dete.”
2.
Danijela Ostojić, psiholog
Live o izopačenim društvenim pojavama!
…”deca neće podeliti sadržaj pretraživanja na digitalnim mrežama sa roditeljima onda kada osećaju strah od roditelja, kada nisu sigurna u njih, kada nema poverenja…”
… “ vi ste roditelji koji je odgovoran za kreaciju, stvaranje ličnosti detetove…”
„… ne moram baš danas razgovarati sa detetom, nemam snage, sutra ćemo o tome…“
„…Ja se idem menjati, dok čekam da se sustav (sistem) promeni…“
„… nismo mi naučili da se osećamo dobro u svojoj koži…“
4.
Aleksandra Birta, psiholog
Tri Instagram Live -a na temu vršnjačkog nasilja:
Link za prvi live na Instagramu
“…video pred tobom snimljen je kao “prva pomoć” za kriznu situaciju u kojoj se nalazimo”
6.
Monja Jović, majka, autor, doktor književnosti
Tekst „Duga objava za dan posle“ na temu roditeljstva, tipova dece, odgovornosti…
“Upamtite dobro sledeće. Vaše dete u socijalnom sistemu škole okupira jednu od četiri moguće uloge: žrtva, nasilnik, pomagač, posmatrač. Ne postoji peta. Ne lažite se da postoji. Prvo pitanje koje si postavljate glasi – kojoj grupi moje dete pripada? Ne znate? Savetujem da saznate što pre.”
7.
Aleksandra Mihajlović, profesor i pisac
Tekst na temu odnosa profesora i učenika, ljudskosti, akcije
„… ali je mnogo bitnije da ih naučim da budu LjUDI.“
„Razmislimo – nije nama rđav obrazovni sistem, nimalo. Ukoliko ga poštujemo. Rđave su okolnosti u kojima ga godinama omalovažavamo,…“
8.
Snimak intervjua sa Engvin Sent Džast (Anngwyn St Just), psihoterapeut, socijalni traumatolog – Trauma, prostor, vreme
Za one koji žele da čuju i vide različita mišljenja na temu nasilja preporučujem Intervju doktorke Engvin Sent Džast (Anngwyn St Just) koji je snimljen 2017. godine. U njemu se spominje u širem kontekstu nasilje sa stanovišta jedne psihoterapeutkinje koja je specijalizirala traume (fizičke i psihološke) i kako one utiče na odnose među ljudima. Dodatno, spominje se i objašnjava masakr u američkoj školi 1999. godine koji se ovih dana vrlo često povezivao sa događajima u beogradskoj školi i u Mladenovcu.
Ja sam preeoruku za ovaj snimak dobila od @krusibal, a nekima kojima sam prosledila je bila inspiracija da organiyuju grupne radionice na temu oslobađanja od (ove naše) traume.
“Trauma je šok koji ne popušta…. Nešto nas svlada i previše nam je… ne možemo se vratiti na mesto na kom smo bili pre toga (mesto balansa)…, ako ne prolazi, onda je trauma…”
KNJIGE
1.
Šta da očekujete dok čekate bebu; Šta da očekujete u prvoj godini; Šta da očekujete u drugoj i trećoj godini.
Sve tri knjige su od iste grupe autora: Arlin Ajzenberg , Hajdi Murkof , Sendi Hetavej.
Za mene su one bukvar roditeljstva. Pokrivaju širok spektar tema: od tehničkih, zdravstvenih i psiholoških priprema za porođaj do tehničkih, zdravstvenih i psiholoških izazova i aktivnosti u prvim bebećim danima i prvim godinama života. Puno, puno konkretnih saveta sa objašnjenima.
Ono što je meni bilo najkorisnije što sam na jednom mestu imala tačno po razvojnim fazama šta mogu da očekujem da naši preslatki “teletabisi” rade, misle i kako se ponašaju. Da razumem šta stoji iza bacanja igračaka, ili bacanja sebe na pod u restoranima uz vrištanje i nekanje. Da naučim zašto je važno disciplinovati u tako malom uzrastu. I da usvojimo suprug i ja zajedničke sprovodljive navike i rituale.
2.
Mala knjiga za velike roditelje
Grupa autora Zoran Milivojević, Katja Bilban, Vida Kokelj, Miša Kramberger, Tjaša Štajner i Borut Kožuh.
E ovo je bilo wow za mnogo stvari. Prvo, za mene je lično bilo više “aha” momenata da uočim i razumem kakav uticaj ima komunikacija u tako malim danima. Koliko snage ima jedan postupak ili jedna reč na buduće generacije. Da na sebi i svom odrastanju uočim obrasce, da uvidim da ih nesvesno ponavljam i prema svojoj deci. Da naučim i primenim veštine davanja kritika (na ponašanje) i pohvala (na ličnost i ponašanje). A dalje, knjiga (zapravo udžbenik) nudi konkretne opise vaspitnih stilova i konkretne akcije kako ih promeniti i primeniti prema deci a i u svom najbližem okruženju.
Ono što karakteriše ovu knjigu je Milivojevićev Mercedes model: to su tri kraka vaspitavanja: zahtevi, pohvale/nagrade i kritike/kazne. Kada su sva tri kraka u balansu dobijamo socijalizovano dete (ono koje ima potencijale da izraste u zdravu i krativnu ličnost koja je dovoljno društvena), a kada nisu dobijamo neki od nepreporučenih vaspitnih stilova: od preterano socijalizovanog, do razmaženog, do prezaštićenog, do zanemarenog ili do maltretiranog deteta.
„Deci je za pravilan razvoj potrebna i ljubav i disciplina. Disciplinovanje bez pokazivanja ljubavi dovodi do nastanka nerurotične ličnosti, a davanje ljubavi bez disciplinovanja do patološki narcisoidne lilčnosti. Po svojim posledicama za pojedinca i zajednicu, ovo drugo je mnogo gore.“
Knjiga je do mene stigla preko moje sestre psihologa, a kasnije sam samo nailazila na masovno praćenje i sviđanje. Postoji i facebook strana knjige i evo linka ka njoj:
https://www.facebook.com/MalaKnjigaZaVelikeRoditelje/?locale=sr_RS
„Deci je za pravilan razvoj potrebna i ljubav i disciplina. Disciplinovanje bez pokazivanja ljubavi dovodi do nastanka nerurotične ličnosti, a davanje ljubavi bez disciplinovanja do patološki narcisoidne lilčnosti. Po svojim posledicama za pojedinca i zajednicu, ovo drugo je mnogo gore.“
3.
Tajna srećne dece; Još tajni srećne dece; Kako odgajati sinove
Stiv i Šaron Bidalf
Sve tri knjige su napisane od strane bračnog para psihologa i pokrivaju teme komunikacije sa decom u zavisnosti od razvojnog perioda: do šeste godine, od šeste do četrnaeste, i od četrnaeste do zrelosti. Naravno, treća knjiga produbljuje i proširuje teme samo za dečake. Sve je objašnjeno na lak i pitak način sa puno primera, slika, karikatura, humora. Ja sam primenjivala ono što je meni bilo prijemčivo u datom trenutku, a prilagođeno meni i mojoj deci i mogu da kažem da je davalo rezultate. To mogu da kažem sada jer imam dva punoletna mladića, a knjige sam prvi put čitala pre petnaestak godina.
Ovo su samo neke od knjiga koje su meni bile korisne a odnose se na teme roditeljstva i komunikacije.
Verujem da je i svima kojima sam ove knjige do sada pozajmljivala koristilo jer su mi roditelji (najčešće mame😊) davale zahvalan feedback.
A ja se zahvaljujem svim navedenim autorima i knjigama jer su meni i mojoj porodici učinile lakše odrastanje i roditeljovanje.
4.
Rečnik beskrajnog odrastanja
Zoran Penevski i Slavomir Futro
Ovu knjigu navodim ovde jer je vezana i naslovom i temom za odrastanje. Ono što je meni važno da istaknem je da ova knjiga pomaže u nekoliko stvari:
– da doživimo I razumemo razliku između deteta i deteta u sebi
– daje nam konkretno uputstvo kako da razvijamo ili da probudimo dete i emocije u sebi
– osvešćuje naše nesvesne obrasce mišljenja povodom jednostavnih tema i predemta koji nas okružuju.
To je zapravo knjiga igrica. Kako se igra? Odgovor daje autor:
„Pomislite na drvo. Šta osećate kad pomislite na drvo?
Ono je visoko, štiti nas, bezbrižni smo ispod njegove krošnje, lepo nam je u njegovom hladu, čak nam daje i neke plodove.
Sada pomislite da ste dete koje ponovo uči reči. I osetite sve ono čime smo opisali drvo. Pokušajte sada da taj osećaj predstavite nečim sličnim. Šta je to visoko što nas štiti, gde smo bezbrižni, a može i da se nešto gricka?
Drvo:
To je kao kad pada kiša, mama drži kišobran i ponekad ti pruži kockicu čokolade sa lešnicima.
Eto, ovo je takva igra. Čestim igranjem, moći ćete ponovo da budete dete.“
Meni je bila inspiracija da se igram za mene:
Porodica:
Ovo sam zapisala pre nekoliko godina: moja porodica su moja tri zlatna dečaka. Tu zadovoljavam sve moje potrebe: sigurnost, zabava, ljubav, pripadnost, razvoj, doprinos.
A knjigom-igricom: porodica, to je kao kad sam napravila kuću od kartona sa drugaricama, pa sam se šćućurila i osetila kao da je moja baka tu i da me miluje.
Komunikacija:
Ovo sam zapisala pre nekoliko godina: Najvažniji su odnosi sa drugima, a srž tih odnosa je komunikacija, a suština komunikacije je u odgovoru koji na nju dobijemo.
Igricom: komunikacija, to je kao kad ubaciš kamenčić u vodu, a on stvara krugove i talase.
Drvo:
To je kao kad pada kiša, mama drži kišobran i ponekad ti pruži kockicu čokolade sa lešnicima.
Eto, ovo je takva igra. Čestim igranjem, moći ćete ponovo da budete dete.
FILMOVI
1.
Ples sa vukovima
Ples sa vukovima ovde navodim kao primer roditeljstva. Ovaj fIlm nas može inspirisati na razmišljanja o jako važnim temama: hrabrostI, odvažnostI, strahu kao motivu, pronalaženju unutrašnjeg mira, borbi sa neprijateljima, mržnji kao nasleđu, ljudskosti, prihvatanju različitosti, a i o načinu odrastanja u plemenu Indijanaca.
Da bi mladi Indijanac postao odrastao čovek potrebno je da se odvoji od primarne porodice, a simbol primarne porodice je majka. Do tada je sa njom imao odnos “kao jedno”, a u četrnaestoj godini se odvaja od majke i dve godine im je “zabranjena” komunikacija tokom kojih se mladić prvenstveno druži sa muškim figurama u društvu. Nakon tog perioda mladi Indijanac postaje zreo odgovoran čovek koji ima i dalje topao i pun poštovanja odnos sa majkom, ali sada kao dve odrasle osobe.
O ovome sam pisala i u mom postu o porodici:
“Mislim da majke sinova imaju i posebnu odgvornost prema celom čovečanstvu. I često u šali kažem: dve stvari koje roditelji treba da nauče svoju decu – da jedu povrće i da ih odvoje od sebe. (U filmu Ples sa vukovima, imamo primer kada se odvaja majka od sinova u četrnaestoj godini. Dve godine traje zabrana komunikacije između dotadašnje nerazdvojnih bića, ali nakon toga taj odnos postaje odnos dve zrele odgovorne osobe, a i dalje blizak i pun poštovanja). “
Link ka IMDB
Ples sa vukovima (engl. Dances with Wolves) je američki vestern film iz 1990. godine, koji je režirao Kevin Kostner.
2.
Prelepo
Film u kome Havijer Barden igra oca koji se suočava sa svojom bolešću i u tim poslednjim danima svu svoju energiju ulaže u svoje bližnje a pre svega decu. To je jedan dubok film o ljubavi, roditeljstvu, žrtvovanju, prihvatanju, mirenju, razumevanju, duhovnosti… Gde glavni junak, na svoj način, prihvata i razume poverenje u svet i univerzum baš po pitanju buduće brige o svojoj deci nakon njegove smrti.
O ovome filmu sa Havijerom Bardenom sam napisala u postu o porodici pre nekoliko godina:
“… Prelepo sa Havijerom Bardenom gde mu njegov glas i senka boga kažu da prepusti brigu o deci Univerzumu, a da se on pobrine za sebe. I to je meni najteža lekcija koju sam morala da naučim i da primenjujem: poverenje i veru u budućnost mojih dečaka i to da će oni moći sami za sebe da se izbore i kreiraju svoj život prema sebi. Vrlo često mi je potrebno da se svesno podsetim da im svakodnevno „predam“ odgovornost za sreću, zadovoljstvo, uspeh, disciplinu, postignuća…”
Ali, kako iznova poverovati u “poverenje u univerzum“ nakon majskih grozota i stradanja mladih i straha koji se pojavio u svima nama? Znamo da je suprotnost strahu upravo poverenje, a ne hrabrost. Ali, šta uraditi?
Otpustiti i razumeti. Ili reći sebi: Još uvek ne razumem. Još uvek ne mogu da shvatim šta je sve uticalo i u kojoj meri na ceo događaj. Koliko ima u svemu igrica, novog digitalnog doba, vaspitavanja, okruženja, škole, sistema, svetskih vrednosti, ličnih sklonosti, ličnih razumevanja osećanja i doživljaja….
Link ka Imdb
„Prelepo“ (šp. Biutiful) je drama meksičkog reditelja Alehandra Gonzaleza Injaritua u kojoj glavnu ulogu tumači Havijer Bardem.
3.
Kjara
Film o sazrevanju i roditeljstvu. Devojčica od 15 godina sazreva pred našim očima sama. U roditeljskoj kući, sa ocem, majkom I dve sestre, mi vidimo da je ona prepuštena sebi: ne postoji razumevanje, ni bliskosti, ni pričanje, ni bavljenje njom pojedinačno kao osobom sa potrebama i osećanjima. Ne postoji svesno roditeljstvo i vaspitavanje. Ali ona sama donosi odluke koje je usmeravaju ka njenoj budućnosti.
Milje u filmu je Italija, Kalabrija, krijumačarenje drogom. Otac je deo mafije, majka je pristala na ulogu izbrisane osobe. I starija sestra je prihvatila uslovljeno okruženje. Okruženje je i socijalna služba koja odvodi devojčicu u hraniteljsku porodicu nakon vršačkog nasilja. Iako Kjara, naravno, u početku, ne želi i beži iz nove sredine, i bori se za svoje nasleđene vrednosti: roditelje, porodicu, pravednost, ona u svemu na kraju donosi odluku da je za nju bolje da pređe u novu hraniteljsku porodicu.
Toliko mnogo tema za razmišljanje…
Link ka Imdb
“Kjara” je dramski film na italijanskom jeziku iz 2021. koji je režirao i napisao Jonas Karpinjano.
4.
U potrazi za srećom
Ako želite da vas ponesu osećanja i da uživate u odnosu između oca i sina, onda je u filmu “U potrazi za srećom” pravo mesto. Vil Smit glumi požrtvovanog borbenog oca koji na sve načine rešava finansijske svakodnevne probleme koji su ovde ozbljni do te mere da žive sa beskućnicima. Ali se zato njihov dubok odnos pun topline ljubavi, empatije, poštovanja, srdačnosti, dobrote razvija i produbljuje tokom celog filma. Filmskog sina glumi rođeni Smitov sin, pa je eto prilika da virnemo u “stvarni odnos “ oca i sina. I da uživamo. (A za one koji to rade, i da se da se isplačemo).
Link ka Imdb
“Potraga za srećom” (The Pursuit of Happiness) je američki biografski dramski film iz 2006. u režiji Gabrijele Mučini i sa Vilom Smitom u ulozi Krisa Gardnera, prodavca beskućnika.
5.
Fabelmanovi
Može se reći da je ovo autobiografski film Stivena Spilberga o njegovom odrastanju. Ovde ga spominjem upravo zbog detaljnog prikazivanja odnosa u porodici i kako su odnosi uticali na dete, potom tinejdžera i kasnije mladog budućeg filmskog umetnika. Imamo mogućnost da zavirimo u intimu porodičnih dešavanja, tajni, međusobnih odnosa u porodici, potom široj porodici, a zatim i okruženja i ondašnjeg vremena (posle drugog svetskog rata). Kao da smo, mi gledaoci, dobili jednu dron-kameru kojom možemo da zumiramo ili obuhvatimo širu sliku jednog odrastanja, da sa svih strana zavirimo i dobijemo priliku da bolje razumemo porodičnu dinamiku.
Fabelmanovi (The Fabelmans) je američka filmska drama iz 2022. godine. Režiju potpisuje Stiven Spilberg, po scenariju koji je napisao sa Tonijem Kušnerom.
6.
Duša
Čista emocija.
Zato ga ovde navodim. Ako nas razmišljanje ili bavljenje roditeljstvom zanese u preteranu analizu, onda nas ovaj film “uzemljuje” na pravi način. Bilo da ga gledate sa detetom ili bez njega, jer je ovo animirani Diznijev film, on je zapravo povratak sebi na najjednostavniji način. Gledanjem i slušanjem ovog duhovitog, muzičkog, emotivnog, vizuelno čarobnog filma možemo da dođemo do našeg odgovora o svrsi (i duši) života. I porodičnog.
Duša (Soul) je američki računarski-animirani fantastično-dramedijski film iz 2020. godine studija Pixar Animation Studios za distributera Walt Disney Studios Motion Pictures. Reditelj filma je Pit Dokter i ko-reditelj Kemp Pavers i napisali su Dokter, Pauers i Majk Džouns.
