May 2021

Da li govorite za ovu koronu da je pošast; nepravda za ovaj napaćeni narod; da nam je još samo to trebalo… Ili nekad i kažete baš dobro što smo povećali mogućnosti online komunikacije, edukacije, biznisa; što je baš korona promenila način provođenja vremena bližnjima; što baš zbog korone imamo više vremena za sebe ili neki svoj hobi; što smo upoznali  nove ljude i nove ideje… 

Ljudski mozak je u toku evolucije pronašao način da se prilagodi: negativne emocije su mnogo jače i teraju nas na aktivnost kako bi se odbranile od potencijalnih opasnosti, a prijatne pređu vrlo lako u neku prodrazumevanu fazu i adaptiraju se. Ono čemu ovih godina prisustvujemo je evolucija potencijalnih opasnosti. Ako pogledamo vreme „pre korone“, te opasnosti su nekako bile „laka“ varijanta – vrebale su iz loših navika koje je čovek sebi nesvesno nametnuo i/ili nasledio: da se ljutimo na nekoga ili nešto; da smo nesrećni ili tužni što nam život ne pruža dovoljno ili željeno; da osećamo krivicu; apatiju…Te emocije nas, nažalost, ne pokreću da se promenimo, već samo potvrđuju i produbljuju postojeće stanje. A sada je opasnost od virusa ponovo pokrenula centar u mozgu  za promenom. Spolja nam je nametnuto da promenimo spoljne aktivnosti i navike. A ona (korona) urla na sav glas da treba da promenimo i stanje i svest i stav prema strahu, prema promenama i onome na šta možemo da utičemo.

Korona nam daje još jedan primer situacije gde biramo i određujemo na šta možemo da utičemo, a na šta ne. Odnosno, daje još jedan primer odgovornosti (o tome sam pisala i u posebnom postu) za svoja stanja i načinima korišćenja svih resursa koji su nam na raspolaganju da dođemo do željenih stanja. To je jedino na šta možemo da utičemo – na svoju reakciju i svoje emocije.

Kada se usmerimo na ono što imamo (i to i želimo da imamo) onda se osećamo dobro, osnaženo, zadovoljno, ispunjeno – e to je zahvalnost. A stanje nezadovoljstva ljutnje, besa, ogorčenosti, uskraćenosti je namenjeno za situacije ili želje koje nemamo ili nismo ostvarili, ili ih imamo a ne želimo. A naučnici su dokazali i pokazali da u svakom događaju i situaciji ima jednako dobrog i lošeg i da je do nas da li ćemo ih prepoznati. I da je onda bolje da izaberemo da gledamo u dobro. A zahvalnost je prečica za ulazak u dobro resursno stanje – u stanje aktivnosti i otvorenosti za prilike u sadašnjem trenutku. I to je početak za dalje akcije i kreacije.

Zahvalnost u kriznim situacijama je najpotrebnija. Najkorisnije je baš tada koristiti našu ljudsku sposobnost upotrebe zdravog razuma i sagledavanja situacije iz više uglova i uočavanja pozitivne i negativne stvari u svakoj situaciji. I dalje, odlučivanje  da svesno usmerimo pažnju na dobro i na tome budemo zahvalni, jer samo tako ulazimo u dobro korisno kreativno stanje za nas.

I da li ste primetili da kada smo zahvalni za ono što imamo da nas život daruje sve više i više. To je kao kad odete kod nekoga u posetu i pohvalite domaćicu i njen recept za ukusne palačike, a onda ona svaki sledeći put pravi sve više i više vrsta i njene palačinke su sve lepše i lepše. Važi i obrnuto. Kad ništa ne kažete u smislu zahvalnosti za posluženje, poklone, darove, velika je verovatnoća da sledeći put njih neće ni biti. Ništa se ne podrazumeva. (Naravno postoje i one situacije kada se izrekne hvala samo iz ljubaznosti, onako, hladno, ne iz srca, jer tada može da se desi ili da dobijate palačinke – darove koje baš i niste želeli ili da vam ih domaćica – život uz gunđanje servira). Dakle, zahvalnost samo istinska iz srca: za ono što smo dobili i što smo želeli.