Posle ove knjige možeš da postaneš bolji čovek.
Ovo je knjiga o energiji odnosno univerzalnim zakonima i principima koji važe za svakog ponaosob i ceo kosmos. „Mi smo izgrađeni na univerzalnim principima, a univerzum se ponaša kao mi na širem planu. Univerzum poklanja darove tamo gde te darove cene.“
Ne možemo da ne učimo i rastemo svakodnevno – to je osnovni zakon od koga Dr Demartini polazi. Ko ne raste, taj propada („Zakon najveće efikasnosti: onog trenutka kada prestanete da se razvijate, automatski doživljavate entropiju“). Ako svoju energiju ne usmerimo sami na ostvarenje naših snova i onoga što volimo, onda vrlo lako postajemo deo tuđih želja, planova i ciljeva.
Dva osnovna stanja/principa/vrednosti su potrebna: usredsređenost i inspiracija.
„Zakon najveće efikasnosti: onog trenutka kada prestanete da se razvijate, automatski doživljavate entropiju“
I USREDSREĐENOST
Usredsređenost je ključ za razvoj i ispunjenost. To je stanje balansa, ravnoteže, kada smo usmereni na sadašnji trenutak i naše kreacije a neopterećeni prošlošću i nezabrinuti za budućnost. To je taj Prelomni Demartini trenutak kada shvatimo i doživimo da je sve u ravnoteži: prošlost i sadašnjost su u balansu; dobro i zlo su u zbiru na nuli; postoji jednak broj istovremenih pozitivnih i negativnih emocija; svaki „pozitivan“ ili „dobar“ događaj ima svoj „negativan“ ili „loš“ pandan u prostoru i/ili vremenu.
1.1. Kako biti usredsređen?
Ako znamo da energija ide tamo gde je pažnja i primenimo prirodni zakon da je energija konstantna, (E = const.; E = Ep + Ek; Ep je potencijalna energija koja se odnosi na sadašnjost, Ek je kinetička koja predstavlja prošlost i budućnost.) onda treba eliminisati kinetičku energiju (pažnju na prošlost i budućnost) i povećati energiju sadašnjosti – potencijalnu energiju. Ako želimo da se usredsredimo, znači, možemo svesno da usmerimo pažnju na jednu tačku u sadašnjosti odnosno na nas u sadašnjosti i ovaj trenutak. A vrlo često sam se pitala kako da se skoncentrišem i usmerim svoju pažnju?
1.2. Prečica za usredsređenost je zahvalnost.
„To je ono što osećate kada ste postigli savršeno balansiranu percepciju. To nije oduševljenje niti trenutak sreće. Prava zahvalnost je tiho stanje ravnoteže i unutrašnjeg mira u kome ste istinski zahvalni, kada osetite uzvišeni poredak i ne biste želeli bilo šta da menjate.“
Kako do zahvalnosti?
Postoji niz tehnika za ulaženje u stanje zahvalnosti (ja koristim meditacije, autogeni trening, vežbe koje se izučavaju u okviru NLP-a) i knjiga (meni su omiljene Sadašnji trenutak Ekarta Tola i Nećete pronaći mir dok ne postanete zahvalni Slavice Square).
1.3. Kao prepreka dolaženja u stanje zahvalnosti i usredsređenosti su naše emocije odnosno iluzije koje imamo o njima.
Demartini to takođe objašnjava prirodnim zakonima:
Naše telo odnosno svaki organ je sastavljen od tkiva koje čine ćelije, zatim molekuli, pa atomi, i subatomske čestice. „Svaki atom ili subatomska čestica mogu da funkcionišu kao talas i mogu se svesti na matematičku formulu sa spinom, rotacijom i kvantnim brojevima. Kada se dve komplementarne čestice (suprotnog naelektrisanja) spoje, one poništavaju jedna drugu i stvaraju svetlost. Ali kada se one istovremeno stvaraju iz svetlosti, čini se da jedna nestaje. Ovo trenutno nestajanje naziva se – kolabiranje njene talasne funkcije“.
Ako i našu svest i naše emocije posmatramo kroz ove zakone kvantne fizike, onda kao i svaki talas koji ima svoju pozitivnu i negativnu fazu, i naše emocije imaju svoje vibracije odnosno „bregove“ i „doline“. I one kada se spoje rađaju svetlost odnosno stanje ljubavi. Bregovi (odnosno plus faze) kod čoveka su pozitivne emocije: sreća, oduševljenje, zadovoljstvo, prijatnost, a doline (minus faze) su: bol, nezadovoljstvo, depresija, tuga, uznemirenost, očaj…
Dalje, fizika kaže, da ne postoji samo polovina talasa: „postoji zakon simetrije u kvantnoj fizici koji isključuje svako izolovano polukvantno stanje (pozitron). Uvek postoji antipolukvantno stanje (elektron) negde u univerzumu da ga izbalansira. Svi fenomeni su univerzalno celokvantni. … To implicira da ne može postojati sreća bez tuge ili tuga bez sreće“.
I ovo navedeno je revolucionarni uvod u Demartinijev revolucionarni pristup transformaciji:
Ne možemo doživeti bol bez zadovoljstva; prihvatanje bez odbacivanja, podršku bez izazova; pohvalu bez prekora; privlačnost bez odbojnosti, zadovoljstvo bez bola; red bez haosa; voljenje bez nevoljenja; oduševljenje bez depresije; zaslugu bez krivice.
Stvar je samo našeg fokusa i percepcije šta vidimo, čujemo i osećamo – da li ga ima više ili manje. A suština Demartinijevog pristupa je da se istovremeno i jednako dešavaju dve strane istog događaja ili odnosa sa ljudima. Što pre to prihvatimo i naučimo sebe da primećujemo istovremenost, to će nas osloboditi vezanosti za pozitivnu ili negativnu emociju i usmeriti na razvoj naših potencijala.
„Između ekstrema se nalazi svetlost, ljubav i istinska moć da kreirate život kakav želite.. Nemate kontrolu ni nad čim za šta imate emocije; imate kontrolu samo nad onim što volite. Ljubav je savršeno uravnotežena, uzvišeno uređeno stanje svesnosti koje vam je dostupno 24 časa dnevno samo ako balansirate svoj um i ne dozvolite da skrene za emocionalnim iluzijama. Ljubav nije emocija; ona prevazilazi emociju. Ona je sinteza svih suprotnih emocija“.
Za mene lično je ovo navedeno bio u početku zastrašujući momenat jer sam počela da se pitam da li onda ima smisla ulaziti u bilo kakve odnose, pokretati aktivnosti ako ćemo imati bez obzira na sve jednako „negativnog“ i „pozitivnog“. Koliko velika dolina treba da bude da bismo imali veliko brdo, odnosno koliko veliko negativno treba da bude da bismo imali veliko pozitivno ili kolika je cena koju treba da platimo za pozitivne stvari u našem životu? Ali posle sam shvatila da odgovor leži u uravnoteženosti i usredsređenosti na razvoj naših potencijala. Da samo u tom stanju smo korisni sebi i drugima, da je to stanje zapravo stanje prihvatanja, zahvalnosti, nedeljenja odnosno ljubavi. I to prihvatanje dualnosti (istovremenog postojanja dobrog i lošeg) me je oslobodilo da se okrenem snovima i stvaranju: „Što je muka veća, to je veće i zadovoljstvo koje ona nosi. Dobićemo i jedno i drugo, ma šta radili, tako da to možemo dobiti i ostvarujući svoje snove.“
Znajući i prihvatajući sve ovo, mi možemo svesno naše pozitivne emocije da smanjimo, a negativne da podignemo do emocije zahvalnosti i da se usredsredimo na naše stanje flow-a i protok svetlosti.
To konkretno znači, da ako smo euforično raspoloženi i postajemo preponosni i prezadovoljni na svoje uspehe, pa to lako prelazi u razmetljivost i aroganciju, možemo da se svesno „spustimo“ na nivo zahvalnosti i u tom stanju da nastavimo da putujemo i stvaramo naš fenomenalan život. (I da se pritom ne vezujemo za neka uverenja koja mogu da budu ograničavajuća za ovaj slučaj a vezana za naše podneblje – ne treba decu a pogotovo muškarce hvaliti; ko se hvali taj se kvari; ko imam uspeha odmah dolazi i neuspeh;…). Isto tako, sa druge strane, je mogućnost da se iz negativnih emocija „podignemo“ svesno do nultog stanja emocije (zahvalnost-ljubav-svetlost). Ovde je ključno saznanje i uverenje da smo mi odgovorni za naša stanja i emocije, i da iz „negativne“ možemo da pređemo u pozitivniju emociju čineći niz svesnih pokreta, radnji i akcija koje nas na najbrži način dovode u željeno stanje. (Kada pričamo o tuzi važe i dodatna psihološka i biološka naučna objašnjenja, ali to nije suštinska tema ove knjige.).
Kao alat i tehniku za dovođenja sebe u stanje ljubavi (nedeljenja=svesnosti=svetlosti=zahvalnosti) Demartini nudi vežbu koja se zove „Proces kvantnog kolapsa“ i koja uz pomoć knjige može da se radi samostalno. Ova vežba objedinjuje sve gore navedene uvide i osobi koja radi na konkretnim događajima i osobama omogućava da doživi oslobođenje od vezanosti za svoje percepcije i oseti čistu ljubav prema nečemu za šta je pre toga imala preuveličana negativna ili pozitivna očekivanja.
Ja lično sam radila više puta, uglavnom za osobe za koje sam mislila da su mi u prošlosti nanele bol i nepravdu i posle toga sam imala nežan i zaokružen osećaj u stomaku pun lakoće i topline koji se širio celim telom i okolinom.
„Između ekstrema se nalazi svetlost, ljubav i istinska moć da kreirate život kakav želite.. Nemate kontrolu ni nad čim za šta imate emocije; imate kontrolu samo nad onim što volite. Ljubav je savršeno uravnotežena, uzvišeno uređeno stanje svesnosti koje vam je dostupno 24 časa dnevno samo ako balansirate svoj um i ne dozvolite da skrene za emocionalnim iluzijama. Ljubav nije emocija; ona prevazilazi emociju. Ona je sinteza svih suprotnih emocija“.
II INSPIRACIJA
(genije, uzvišenost, mudrost, vizije, nadahnuće…)
Da bismo dalje rasli i razvijali se u skladu sa prirodnim zakonima i prešli na novi nivo svesnosti, mi napredujemo i motivišemo se na tri načina: izbegavanjem bola; prema zadovoljstvu ali i inspiracijom. Da bi bili inspirisani, Demartini opet predlaže prečicu (nakon zahvalnosti) – stvaranje vizije:
„Ako vam postane kristalno jasno šta biste tačno voleli, i ako ne možete da vidite ništa osim toga, gotovo je nemoguće da to i ne dobijete. Ako možete da kažete „dovoljno sam vredan, zaslužujem da mi se snovi ostvare, zaslužujem da odvojim vreme da se fokusiram na beskrajne detalje da bih ih kreirao, imam ljudsku volju i uskladiću se sa uzvišenom voljom i dozvoliti joj da me ispuni i inspiriše da zapišem svaki san na specifičan način“ i onda to uradite… u tom slučaju ćete želju i ostvariti.“
1.
Inspiracija je održavanje vizije koja može da se uradi kroz pisanje snova sa beskrajnim detaljima. Dakle prečica je: detaljan plan. A prvo je potrebno uraditi master plan za sve oblasti života koje autor deli na sedam osnovnih: duhovna, mentalna, stručna, finansijska, porodična, društvena i fizička oblast. Tačka koja ih objedinjuje je određivanje životne misije ili svrhe. Za svaku oblast kao i za misiju potrebno je prvo odgovoriti na pitanja: šta bih voleo da budem, šta bih voleo da radim i šta bih voleo da imam?
„Ako ne otkrijete šta biste voleli da radite u životu, budete i imate, univerzum će vam dati nepredvidivo. Kada uđete u neku zemlju morate da prijavite „dobra“ koja unosite, a kada uđete u svoje telo, morate prijaviti šta biste voleli od života. Što više prijavljujete i tražite, to ćete biti ispunjeniji.“
Pored navedenog „procesa kvantnog kolapsa“ kao uvod u inspirisan i vizionarski život, Demartini nudi dalje
2.
„Formulu manifestacije“:
Razjasnite svrhu + Povežite svih sedam oblasti sa svojom svrhom + Zapišite ono što biste voleli + Vizualizujte ono što biste voleli + Afirmišite ono što biste voleli + Osetite ono što biste voleli + Radite na onome što biste voleli + Materijalizujte (formulu manifestacije) + Budite zahvalni unapred
U Formuli, autor ne govori o pojmovima hteti, želeti, imati potrebu. On govori o voljenju i nevoljenju odnosno o ljubavi kao o stanju iznad svih stanja: „Ovde smo da se razvijamo od kvanta do kvanta kroz ljubav.“ Ljubav je najcelovitije (celokvantno) stanje u kojem možemo da stvaramo i da budemo inspirisani. Ljubav je najviši stepen razvoja naše svesti. Ona je iznad „izabrati, želeti, hteti, imati potrebu, trebati, morati“ koje odgovaraju nižim stepenima svesti. Ljubav odgovara samoaktualizaciji (koja je iznad samoispunjenja, samorealizacije, sigurnosti, društvenog prihvatanja).
Za svaku stavku iz Formule postoji set vežbi i pre svega pitanja. Kvalitet života je određen kvalitetom pitanja koje sebi postavljamo: „Umesto šta danas treba ili moram da uradim, prvo postavite: šta bih voleo da uradim danas, a šta sa svojim životom? Postavite drugačije pitanje i dobijate drugačiji život zato što način na koji razgovarate sa sobom kreira vašu stvarnost.“
Osim ljubavi, za inspirativan život potrebna nam je svest o genijalnosti koju ima svako od nas: „…genije je onaj koji vidi svetlo koje vodi njegovu dušu, ko čuje unutrašnju poruku i realizuje je,… ko je voljan da definiše i usavrši svoje snove i da nastavi da se bavi prioritetnim stvarima kako bi ga ostvario.“
A to možemo svaki put kada sa sobom raščistimo po pitanju zasluga i krivica, oduševljena i depresija, i prihvatimo da će ih uvek biti, a da je naše da se usredsredimo, utišamo um, a oslušnemo i poslušamo unutrašnji glas i dušu.
Za inspirativan život potrebna je i mudrost:
„Mudrost je momentalno shvatanje da kriza predstavlja blagoslov, a još veća mudrost prepoznaje da i blagoslovi mogu pokrenuti krizu.“ Kada to istinski razumemo, manje je verovatno da ćemo se uznemiriti zbog poteškoća ili da ćemo se oduševiti mogućnostima; ostajemo usredsređeni bez obzira na to šta se dešava oko nas. To je jedan od tajni ličnog usavršavanja.
Mudrost znači zahvaljivati i onima koji su nam doneli blagoslove ali i onima koji su nam naneli bol, jer nas je to osvestilo i pružilo priliku da volimo. Mudrost je budnost. Mudrost je sredina, ravnoteža i shvatanje da je pozitivno i negativno u paru.
Za autora postoji deset dnevnih stubova mudrosti: inspirisano delovanje; služenje s ljubavlju; zahvalna molitva; uzvišeno vođstvo; deljenje mudrosti; iskrena briga; tiha usredsređenost; proučavanje istina; odmeren ritam; poštena razmena.
Za inspirativan život potrebna je i svest o većem uzvišenom poretku, da smo manji od Univerzuma:
„Uzvišeni poredak: u bilo kom trenutku vašeg života nikada nećete biti spušteni, a da ne budete podignuti, niti ćete biti podignuti a da ne budete spušteni. Pozitivno i negativno, dobro i loše, podrška i izazov, mir i rat – sve to je u parovima…Čovek predstavlja u suštini duhovno-materijalne vibracije i kako podiže frekvenciju svojih vibracija kroz ljubav i zahvalnost, tako se usklađuje sa sve višim sferama tog beskonačnog raja. I tome nema kraja.“
Uzvišenost nije neka autoritarna ličnost iz teoloških ili verskih učenja, ona znači sijati i biti blistav. Ona se postiže zahvaljujući beskrajnim detaljima zato što postajemo usredsređeniji na svoje reakcije i postojani u postupcima koncentrišući se na detalje.
3.
Da bi se ciljevi ostvarivali, osim detaljnog plana i promene iskrivljene percepcije neophodno je da budemo povezani sa našim vrednostima. O ovoj najznačajnijoj temi Demartini je napisao brojne knjige i programe po kojima je i poznat (Demartini metod). U ovoj knjizi samo je navedeno da je to neophodan, treći začin, ostvarivanja ciljeva/planova i da je povezan sa prirodnim zakonima:
„Vaše vrednosti diktiraju vašu sudbinu. Privlači nas sve što podržava naše vrednosti i to nazivamo “dobrim“ i obrnuto. Zakon održanja kaže da ništa ne nedostaje, da je to što tražite samo oblik koji niste prepoznali. Vi mislite da vam nešto nedostaje; stoga tragate za tim i sve što mislite podržava tu potragu koju nazivate dobrom i sve što predstavlja izazov vi nazivate lošim.“
Kada ispitate sebe, promenite uverenje i način kao se borite i naučite kako da usavršite komuniciranje u skladu sa vrednostima druge osobe, tada se razvijate.
O vrednostima, koje daju odgovor na naše pitanje zašto nam je nešto važno, ja sam učila u okviru tema više modula na NLP institutu, kao i knjiga (NLP – mirođija u svakoj čorbi) i tekstova na sajtu Instituta na istu temu.
I za kraj – citat
“Život podrazumeva beskonačan napredak i vi nikada ne završavate sa napretkom. Ako mislite da treba da stignete negde gde je sve gotovo, upravo ste „učinili konačnim“ beskonačno i prevideli širu sliku. Ja ne bih voleo da život postane lakši; voleo bih da život donese veće izazove zato što sam više reda sposoban da stvorim kad uviđam da mi je dato više izazova i haosa. Radije bih prihvatio intenzitet života. Više bih voleo da kada budem imao 100 godina prihvatim još veću odgovornost od one koju danas imam. Ako jesam, i dalje sam živ. Ako nisam, umro sam mnogo pre telesne smrti.”
„Umesto šta danas treba ili moram da uradim, prvo postavite: šta bih voleo da uradim danas, a šta sa svojim životom? Postavite drugačije pitanje i dobijate drugačiji život zato što način na koji razgovarate sa sobom kreira vašu stvarnost.“
