Verovatno se i vama dešavalo da nakon zajednički provedenog odmora, neke zabave, ili poslovnog sastanka, kasnije prepričavate ili delite svoje utiske sa istim učesnicima i svako ima različite doživljaje istog događaja. Na primer neka davna ekskurzija se ponovo prepričava na godišnjici mature i neko je zapamtio svakoga u autobusu i gde je ko sedeo, neko je samo neke drugare koji su bili u njegovoj najbližoj okolini, neko se samo seća nekih predela, muzeja, kafića, a neko dogodovština u kojima je bilo zabavno ili je ispao smešan, ili ih se najradije ne bi sećao, a samo mu ti događaji isplivavaju – svako ima svoje sećanje na događaje. Ili posle poslovnog sastanka neko prepričava samo poslovne ideje, neko rezultate, neko je primetio ko je sve bio na sastanku i kako se ponašao, neko ima doživljaj gubljenja vremena, neko velikog pritiska zbog rokova.
Kao da niste bili na istom mestu u isto vreme. Zašto je to tako?
U ovom tekstu delim sa vama osnove komunikacionog modela koji će nam poslužiti da razumemo šta se dešava u svakoj komunikaciji, i dalje da definišemo delove na koje možemo da utičemo a na koje ne možemo.
Za početak, šta za vas znači pojam komunikacija?
Meni je najsveobuhvatniji opis komunikacije nastao iz citata Bendžamina Dizraelija: „Čovek nije tvorevina okolnosti, već su okolnosti tvorevina čoveka.“ A okolnosti su naši odnosi sa drugima, a srž tih odnosa je komunikacija, a suština komunikacije je u odgovoru koji na nju dobijemo.
Bendžamin Dizraeli: „Čovek nije tvorevina okolnosti, već su okolnosti tvorevina čoveka.“ A okolnosti su naši odnosi sa drugima, a srž tih odnosa je komunikacija, a suština komunikacije je u odgovoru koji na nju dobijemo.
U samom procesu komunikacije, kao što u telekomunikaciji imamo pošiljaoca i primaoca signala, a između sredinu koja unosi šum, tako i u svakodnevnoj komunikaciji imamo izvor (spoljni događaj) i primaoca komunikacije (nas ili našeg sagovornika) i naše telo kao sredinu koja sa svojim karakteristikama unosi šum. Kako?
Mi opažamo dva miliona informacija u sekundi (2Mbps), ali svesni um može da registruje samo 126 bita (po autoru Mihalj Čiksentimihalji u knjizi Tok) spakovana u grupe od po 7+-2. To opažanje se vrši kroz naših pet čula: vida, sluha, dodira, mirisa i ukusa. I dolazi do mozga.
Mozak
Naš mozak ima sledeće karakteristike:
- Da briše. Na primer: Mi smo na ekskurziji/sastanku i naš mozak nije u mogućnosti da primeti sve objekte koji se nalaze u okolini – svako lice koje vidimo, svačije mobilne telefone, garderobu, pokrete svij prisutnih, šta pričaju, kako sede, kako dišu… (kaži psiholozi i lekari da bi poludeli kada bi opazili svih dva miliona u sekundi). To brisanje se ne vrši tako što mi preuzmemo sve informacije pa obrišemo sve osim 126, već tako što usmerimo impulse – fokusiramo energiju – ka određenim informacijama.
- Da iskrivljuje. To je sposobnost mozga da se ponaša kao muzej iluzija. Da izokrene, iskrivi, izobliči… Odnosno da donese zaključak i prilepi etiketu pre nego se uveri u činjenice. Na primer, na sastanku, neki kolega može da priča energično, strastveno da upire prstom i neko može da kaže da je on agresivan. Ili na ekskurziji da je jedno odeljenje smešteno u jednom hotelu, a druga ekipa/odeljenje u drugom „boljem“ i da neko donese na osnovu toga zaključak da se taj razred favorizuje a da smo mi najgori, da direktor na nas ima pik. Ova karakteristika mozga je često predmet satire ili ismevanja u umetnosti i literaturi pa na primer Ilija Čvorović u filmu Balkanski špijun, većinu svojih zaključaka donosi baš ovako – iskrivljujući ih.
- I da generalizuje. Uopštava. To je sposbnost mozga da na taj način uči, i to je odlično jer štedimo resurse, ali i da donosimo pravila koja mogu da budu rigidna i ograničavajuća. Na primer, opet na našoj ekskurziji, ako smo obilazili manastire možemo da donesemo zaključak da svi koji idu na ekskurzije obilaze manastire, ili da ovi sa „društvenog“ smera su pričljivi, a ovi sa „prirodnog“ mirni i povučeni, ili da na poslovnom sastanku uočimo “sigurno pravilo“ da pravnici nemaju pojma o tehnici, a da ovi iz tehnike nemaju pojma o prodaji…
Sve navedeno su neutralne karakteristike uslovljenje našim mozgom, ali šta utiče na to šta ćemo tačno izbrisati, uopštiti (generalizovati), iskriviti odnosno izvršiti kognitivnu distorziju. To su naši filteri:
Filteri
Filteri su naše dosadašnje iskustvo. Naši jezički obrasci, memorija, odluke, vrednosti, uverenja, metaprogrami odnosno skup obrazaca koji se vide kao navike. (O svakom filteru ću posebnim tekstom/postom objasniti kako utiče na našu komunikaciju.) U sklopu prethodne priče sa brisanjem, uopštavanjem i iskrivljenjem verovatno je jasnije da neko sa npr. iskustvom iz detinjstva čestih putovanja autobusom i obilazaka kulturnih spomenika neće isto reagovati, imati doživljaj odnosno komunicirati kao onaj koji nije putovao ili nije putovao autobusom ili nije obilazio muzeje. Ili na sastanku da razumemo zašto se različito ponaša (komunicira) kolega kome je važnije da čuje i vidi samo rezultate od onog kome su važni i odnosi sa ljudima i saradnicimia… itd…itd…
Sve zajedno, naš mozak sa svojim neutralnim karakteristikama i naše dosadašnje iskustvo utiču na to da mi stvorimo naše personalizovano tumačenje odnosno internu reprezentaciju spoljnjeg događaja:
Interna reprezentacija
Na slici 1 je predstavljeno put prolaska informacije od spoljne sredine preko naših čula, mozga i filtera. Posle filtera se nalazi fotografija (interna reprezentacija, mapa) koja je sa značajno manje detalja i informacija od spoljnje fotografije (teritorije). Tu internu fotografiju/mapu smo mi stvorili. A najkraća rečenica koja opisuje prethodni proces je: mapa nije teritorija. I to nas dovodi do zaključka da svako stvara svoju mapu sveta odnosno svoju stvarnost.
Ovaj uvid je mnogima promenio život – shvatanje da ne postoji „prava realnost“ već da je mi stvaramo i da dalje iz nje reagujemo odnosno komuniciramo. Jedino pitanje koje se postavlja je da li je naša mapa korisna, odnosno da li su rezulatiti koje dobijamo željeni ili nisu. (O ovome puno radimo na pojedinačnim sesijama).
Na slici 1 se vidi da mapom dalje utičemo na naše stanje:
Stanje
Stanje je osećanje, emocija koja nastaje ili/i iz naše mape kojoj smo dali značenje ili/i iz fiziologije. Ona mogu biti delotvorna i pokretačka: ljubav, radost, samopouzdanje, vera, entuzijazam, fleksibilnost, vitalnost, veselost, doprinos … a isto tako i nekorisna: briga, zabrinitost, negativnost, nepoverenje, ljutnja… Na njih utiče, kao što smo pokazali, naša mapa odnosno značenje koje smo dali spoljnjem dešavanju i/ili naša fiziologija odnosno fizička i telesna spremnost (odmor, hrana, vežbanje, vazduh, držanje tela..).
Fiziologija
Sigurno vam je jasno kako na naše stanje produktivnosti utiče odmor odnosno dovoljno spavanja. Isto tako, verovatno imate iskustva o određenoj hrani i povezanosti sa vašim stanjima. I verovatno imate iskustva da kada ste neraspoloženi i zabrinuti nesvesno se pogrbite i gledate u pod. A ovaj smer može i da se obrne, pa tako, da uspravan hod i zagledanost u nebo i visine može da utiče na naše raspoloženje. Najčešće su ovi procesii nesvesni, ali kada ih razumemo i počnemo svesno da primenjujemo možemo mnogo toga da sebi olakšamo i utičemo na željeno stanje odnosno rezultat komunikacije. Jer, rezultat komunikacije dolazi iz stanja.
Rezultat komunikacije
Kao što smo do sada pokazali, ciklus komunikacije dolazi iz naše mape odnosno interne reprezentacije spoljneg događaja kome smo dali značenje (misao) a ona (misao) utiče na naše stanje (emocije, energija) i dalje pokreće određeno ponašanje koje se vidi, čuje i doživljava kao rezultat komunikacije.
Interna reprezentacija – značenje (misli) – emocija – ponašanje – rezultat (komunikacija)
Naučnici su utvrdili da rezultat komunikacije nije samo ono što verbalno iskažemo, već i naša intonacija, boja glasa, ton, kao i stav tela, držanje, ekspesija lica, disanje. To je dato i procentima na slici 2. Dakle, samo 7% je sadržaj, a 93% je sve ostalo.
Ove slike sa objašnjenjima su pomogle mnogim mojim klijentima da razreše konkretne probleme i teme na kojima smo radili. Na primer, klijent koji je razrešio problem sa „agresivnim saradnikom“ koji ga je nervirao, dovodio do „ludila“ i do stalnih sukoba. On ga je nazivao agresivcem, a posle predstavljanja komunikacionog modela, razumeo je da je zapravo on izvršio etiketiranje (karakteristika mozga da izvrće – kognitivna distorzija), a da je saradnik samo ispoljavao ponašanje koje možemo opisati agresivnim. Zatim je naučio da odvoji ponašanje od ličnosti (mapa nije teritorija) i da je ono što je on doživljavao od strane kolege zapravo bilo davanje značenja rezultatu ponašanja od strane kolege. A zatim smo radili na svim njegovim filterima koji su do tog značenja doveli a na koja možemo da utičemo: vrednosti i uverenja (i metaprogrami). Konkretno, klijent je promenio svoje uverenje od „da kolega ima nameru da ga povredi“ u uverenje „da su njegova ponašanja motivisana najboljim namerama“. Dalje, radili smo na na stanjima – da smo mi odgovorni i možemo da utičemo na naša stanja, emocije (i naučili alate za dovođenje sebe u željena resursna stanja). I tek na kraju smo radili na rezultatu komunikacije (7/38/55 %) i na rečniku. A rezultat sesija je da se klijent ne oseća više ugroženo i napadnuto od strane kolege, ne koristi reči: povredio me, iznervirao me, već bira način, vreme, mesto komunikacije sa svojim saradnikom i utiče na svoje stanje i s lakoćom ostvaruje ciljeve svake svoje komunikacije.
Verujem da će vam ova prezentacija delova komunikacije pomoći da imate bolji i jasniji uvid u sam proces komunikacije. I da ćete u budućnosti vašu komunikaciju doživljavati i gledati na drugačiji način. A ako želite da poboljšate neki aspekt vaše komunikacije pokušajte da odredite kom delu pripada i zapitajte se šta možete u vezi toga da učinite. Eksperimentišite i menjajte, jer ako se na isti način ponašate imaćete i iste rezultate. A ako ih ciljano poboljšate, osmišljeno uz pomoć stručnih znanja, alata i tehnika dobićete brže rezultate i poboljšanu komunikaciju i moći ćete da:
– birate željeno stanje s lakoćom bez obzira na sagovornika
– utičete na rezultat svake vaše komunikacije
– naučite da postavljate i ostvarujete cilj svake komunikacije
Ja mogu u tome da vam pomognem. Javite se ovde da zakažemo besplatne konsultacije.
