Umor, bindžovanje epizode, odluka
Probudila sam se jednog dana u svojim četrdesetim i rekla: “E Zorice, sad je dosta”. Dosta nezadovoljstava, čvorova u stomaku, umora, podočnjaka, oduglovačenja, jurcanja, hvatanja tuđih ciljeva. Želim da ustanem odmorna i čila, sa čistim osećanjem radosti i zahvalnosti, jasnim planom i ciljevima za taj dan i ostatak vremena, vođena ljubavlju i veličanstvenim osećanjem davanja. Želim da i svi moji ukućani žive ispunjen život, da moja deca ponesu iz kuće slike mira i harmonije, znanje, osećanje i doživljaje voljenja, stvaranja, davanja. Krajičkom svesti znala sam da je to moguće, ali kako? Kako, kad imam toliko obaveza u toku dana – moram da završim sve obaveze na poslu, da se uveče pripremim za sutrašnje sastanke, izveštaje. Treba da završim sve kućne poslove počev od kuvanja, spremanja i peglanja do organizacije i podsećanja dečaka na njihove obaveze. Da ispunim očekivanja supruga, porodice, rođaka, prijatelja. Da budem u formi, da idem na vežbe. Da budem informisana, da pratim najnovija kulturna dešavanja. (Uhvatila sam sebe da zaspim pri svakom početku filma ili epozode serija pa sam postala ekspert za gledanje epizode u nastavcima – tzv. „bindžovanje epizode“J).
Sve zajedno to je bio jedan haos u glavi i čvor u stomaku koji su zajedno pokazivali da nisam najsrećnija, a broj godina je osim borica i spuštenih kapaka dodavao užas u pogledu i strah od budućnosti. Sve to sam začinila osećanjem da je nemoguće sada, ovako kasno, nesto promeniti jer kad nisam do sada nešto promenila neću moći ni sada jer imam već toliko godina… A dodatno su se pojavili i bolovi u leđima, pa slojčic na stomaku, pa kilice viška.
Uobičajeni dotadašnji saveti iz moje okoline su bili – to ti je život, život je težak, moraš da prihvatis tu realnost (?!). A ja sam sebi dodavala: sad je kasno; takva sam kakva sam; ja to ne mogu; na ovim prostorima ne može ništa da se promeni…
bila sam ekspert za gledanje epizode u nastavcima - tzv. „bindžovanje epizode“
Ne zna leva gde joj desna (strana mozga)
Ja pripadam generaciji 60tih godina prošlog veka koja je pod kolektivnom hipnozom i inercijom upisala i završila fakultet, zaposlila se u državnoj firmi (u istoj više od 20 godina), pa kupila stan, auto, pa se udala, dobila decu… Srećom u svemu tome, naučila sam i stekla neke veštine i znanja koja su značajna i neprocenjiva: sistematično učenje, marljivost, izdržljivost, disciplinu, podređivanje autoritetima (kad treba), svakodnevno čitanje literature raznih tema… Može se reći da sam, „sticajem spoljnih okolnosti“ vrlo dobro razvila „levu“ stranu mozga. Pitanja i teme zadovoljstva, želje, ljubavi su me nekako zaobilazila, a ja nisam bila dovoljno svesna da ih sama sebi postavim. Sve što je bilo povezano sa intuicijom nekako sam sklanjala od sebe i zabašurivala plašeći se da ću izgubiti „sigurnost“ koju sam dobijala ostajući na „pravom kursu“.
Srećom, ljubav prema čitanju i istraživanju je sve vreme bila prisutna (i dozvoljena:)), pa sam tako došla i do knjiga i edukacija o komunikaciji koje su mi pomogle da naučim da razgovaram sama sa sobom.
Tako sam došla i do uvida da je ne samo moguće već i neophodno povezati levu (logika, procedura,struktura) i desnu (mašta, intuicija, kreativnost, vizija, inspiracija) stranu mozga. Sećam se da sam skoro zaplakala kada sam dubinom svog bića shvatila da nisam sama na tom novouključenju novih saznanja i kada sam sebi dala dozvolu da mogu i treba da se bavim pre svega svojom intuicijom i maštom. U tom smislu omiljeni mi je Ajnštajnov citat: „Upravljaj s leva, vodi s desna“ (koji govori upravo o neophodnosti korišćenja svih delova naše ličnosti počev od vizije i kreacije do realizacije i kontrole, a o čemu ću pisati u posebnoj temi).
omiljeni mi je Ajnštajnov citat: „Upravljaj s leva, vodi s desna“
Žene inspiracije
I istraživala sam i fokusirala sam se na ljude a pre svega žene koje žive zadovoljno, opušteno, srećno, produktivno, u miru sa sobom. I saznala da ih ima podosta, raznih profesija i godina. Da su mnoge došle do svog mira tako što su izvršile neku promenu u sebi i u svom okruženju i radile na tome svakodnevno.
Ono što je za mene značajno otkriće da su one bile uspešne ne samo po rezultatima već po zadovoljstvu, ispunjenošću kojima su zračile. Pitala sam se šta je to što one rade i znaju što ih razlikuje od ostalog sveta koji živi onako, po uobičajenoj inerciji. Saznala sam da imaju dosta toga zajedničkog: da imaju dnevne rutine koje im omogućavaju da rade ono što vole, da postižu rezultate u mnogim oblastima svog života, neplašeći se da će uspehom u jednoj da izazovu neuspeh u drugoj, što sam inače primećivala u mojoj okolini. Pri tome zrače mirom, usklađenošću, zadovoljstvom i izazivaju želju da budete u njihovom prisustvu. A njima je lepo i kada su same i kada su u društvu koje biraju. One s lakoćom govore DA stvarima koje žele i vole, i isto tako s lakoćom govore NE. One rade na tome da mogu da iskomuniciraju prvo sa sobom a onda sa drugima o svojim željama, htenjima, ljubavima. One slušaju i razum i srce i to obrnutim redom.
Naročito sam se obradovala ovolikim brojem žena koje su u svojim kasnijim godinama izvršile promene: Verovatno svi pratimo i znamo za Maju Volk koja je promenila nacin ishrane u svojim četrdesetim i tako se izlečila. Ili se oduševljavamo najpoznatijom bakom Čabrić koja ima preko 70 godina i koja je tek odlaskom u penziju otišla i do Mense i tamo se bavi organizovanjem a usput i sportovima – veslanjem, plivanjem, skijanjem… Vlasnica Bernarda dušeka je karijeru počela u 45. godini.
Inostranstvo vrvi od primera: Mary Kay Ash osnivač kozmetičke kompanije Mary Kay prodavala je knjige i predmete za kućnu dekoraciju od vrata do vrata do svoje pedesete godine. Greta Pontareli počela je da se bavi plesom oko šipke u svojoj 59. godini želeći da nešto promeni u životu. U svojim četrdesetim su započele Marta Stjuart, poznato tv lice i kulinarski voditelj, Ana Vang, dizajnerka, Beti Vajt glumica. Baka Mozes se kao slikarka proslavila tek u svojoj 78. godini, a njene slike su već odavno prevazišle cenu od milion dolara po platnu. Filomena Varihaj osvaja zlato u trčanju u kategoriji 40 -75.
O ovim i drugim sjajnim ženama pišem u istoimenoj temi u blogu.
Knjige inspiracije
S obzirom na to da sam veliki knjigoljubac, u ovoj istoimenoj temi pišem o knjigama koje su na mene ostavile poseban uticaj.
Moje teme
Da parafraziram Balaševića: napiši svoju priču i budi glavni junak u njoj. Ja u ovom delu bloga pišem o temama koje mene zanimaju, a pre svega koje su mi najznačajnije: moje vrednosti, podržavajuća uverenja, korisna stanja. Verujem da će i drugima biti od koristi.
Konsultacije/coaching:
U mom (novo)učenju naučila sam da mogu da pomognem i drugima, nekim novim alatima, veštinama, informacijama a pre svega svojim primerom i primerima drugih žena koje su izvršile promene u svojim kasnijim godinama. Tako sam počela da se bavim couchingom i da s uživanjem pratim promene mojih, prvo prijateljica a zatim i klijenata koji su primenjivali, svako u svom ritmu, naučene veštine i kako sada ostvaruju rezultate u željenim oblastima.
Verujem u Geteovu izjavu: „Tretiraj čoveka onakvog kakav jeste i ostaće ono što jeste. Tretiraj čoveka prema tome šta može da bude i on će postati ono što može i ono što treba da bude.“
Verujem u Geteovu izjavu: „Tretiraj čoveka onakvog kakav jeste i ostaće ono što jeste. Tretiraj čoveka prema tome šta može da bude i on će postati ono što može i ono što treba da bude.“
Neke činjenice:
Završila sam Elektrotehnički fakultet u Beogradu i radim državnoj firmi više od dvadeset godina. Osim brojnih kurseva i online edukacija imam sertifikaciju za NLP master i coaching (Life i energy balanced) izdatu od strane IANLP odnosno ECA.
Majka sam dvojici predivnih mladića, supruga jednoj duhovitoj i svetloj duši, kuma više od sedam familija, prijateljica desetinama ljudi koje volim da ugošćujem i pravim slavlja.
Zaljubljenik u knjige i pisanu reč. Priroda me oporavlja.
