Category:

Moje teme

Moja porodica

by zoricakatic December 8, 2020

Moja porodica

Porodica se nekako podrazumevala u mom životu i prvenstveno je nije bilo na listi prvih deset mojih vrednosti. A onda, postavljajući sebi pitanja mesecima unazad: Ako bih sad imala uspeh a ne bih imala porodicu, da li bih bila zadovoljna? Ili, Ako sada napišem ili stvorim nešto kreativno (što mi je jako važno) da li bih bila ispunjena bez porodice? Itd. Na taj način sam došla do trećeg mesta na mojoj listi.

Porodica: to su pre svega moj suprug i dva zlatna dečaka. Sve je godinama unazad nekako bilo prirodno: I da delimo svoje priče i želje, da zajedno renoviramo stan(ove), da putujemo, da imamo zajedničke prijatelje, da ljuljuškamo decu i bdimo noćima, da sebe promenimo i pomerimo u navikama kada su se bebironi rodili, da ih hvalimo i ljubimo do beskonačnosti ali i da im podviknemo kad treba, da podelimo kućne obaveze i da insistiramo na njima, da imamo male kućne rituale, da jednom nedeljno pravimo malu kućnu slavu… Da brojimo i pojedinačne medalje i diplome kao i zajedničke. Da prihvatim kada mi kažu da se lagano privikavam na izlaske u klubove i isto tako da prihvatim pomoć u oblasti računara i mobilnih telefona. Da kada primetim suviše svojih „nekorisnih“ osobina kod dečaka, da se zareknem da ću se zbog njih (zauvek) promeniti i da upišem višegodišnji kurs koji je pomogao, za početak meni, a verujem i da će mojim primerom pomoći i njima.

Sigurnost, zabava, ljubav, pripadnost, razvoj, doprinos – sve potrebe zadovoljavam.

Tu sam i žena i majka i ljubavnica i roditelj i vaspitač i edukator i inspirator i tu zadovoljavam potrebu za kreiranjem (jela, interijera…). Tu svakodnevno vežbam i primenjujem svoju potrebu za komunikacijom i unapređenjem iste.

Tu mogu slobodno da pevam. Ko me zna od ranije ova rečenica mu mnogo pokazuje, a zapravo znači da sam slobodna da mogu da radim sve ono u čemu sam do sada mislila da ne znam, da nemam talenta, da nisam dovoljno dobra, da će neko da me omalovaži i da kaže da to nije važno, da me opomene da treba da se bavim „ozbiljnijim„ stvarima… da nema mesta zadovoljstvu i uživanju…

Vaša deca nisu vaša deca. Oni su sinovi i kćeri života koji žudi za sobom.

Oni postižu, ali ne preko vas. I mada su sa vama, oni vam ne pripadaju. Dajte im ljubav, ali ne vaše misli, jer oni imaju svoje vlastite.

Možete udomiti njihova tela, ali ne i njihove duše, jer one borave u kući sutrašnjice do koje vi ne možete čak ni u snovima.

Možete se truditi da budete kao oni, ali ne tražite da oni budu kao vi, jer život ne ide unazad, niti stoji.

Vi ste lukovi sa kojih se vaša deca, kao žive strele, bacaju u budućnost.
Strelac vidi znak na stazi večnosti, i on vas savija svojom moći, da bi njegova strela otišla daleko i brzo.

Neka vaše savijanje u strelčevoj ruci bude radost;
jer mada on voli strelu koja leti, on voli i luk koji je postojan.

Halil Džubran

Vaspitavanje kao važan deo moje porodice

I vaspitavanje dece sam nekako radila prirodno, ali sam se i edukovala, čitala, tražila savete, razmenjivala iskustva sa mamama. Najkraća vodilja mi je pesma Halila Džubrana: Naša deca. Navodim je u celosti jer želim da na svom blogu ostavim trag ovim vrednim delom:

Vaša deca nisu vaša deca. Oni su sinovi i kćeri života koji žudi za sobom. Oni postižu, ali ne preko vas. I mada su sa vama, oni vam ne pripadaju. Dajte im ljubav, ali ne vaše misli, jer oni imaju svoje vlastite. Možete udomiti njihova tela, ali ne i njihove duše, jer one borave u kući sutrašnjice do koje vi ne možete čak ni u snovima. Možete se truditi da budete kao oni, ali ne tražite da oni budu kao vi, jer život ne ide unazad, niti stoji. Vi ste lukovi sa kojih se vaša deca, kao žive strele, bacaju u budućnost. Strelac vidi znak na stazi večnosti, i on vas savija svojom moći, da bi njegova strela otišla daleko i brzo. Neka vaše savijanje u strelčevoj ruci bude radost; jer mada on voli strelu koja leti, on voli i luk koji je postojan.

A knjige često biram baš sa tematikom vaspitanja dece. Jedna od prvih je bila knjiga Zorana Milivojevićeva Mala knjiga za velike roditelje: „Kada roditelji imaju optimalni vaspitni stil (u Mercedes modelu tri kraka koja predstavljaju zahteve, pohvale i kazne su u balansu) rezultat vaspitanja je socijalizovano dete“. A te pohvale, zahteve i kazne opisuje nekim citatima: „Nije nam cilj da dete bude srećno samo u sadašnjosti, već da ga naučimo da bude samostalno i srećno i u budućnosti.“… „Hvalimo dete da bi o sebi lepo mislilo a kritikujemo njegovo ponašanje ako radi nešto što je nedopustivo.“… „Time što od deteta tražimo da ispuni naše jasne zahteve, stvaramo preduslove za to da u budućnosti samo sebi postavlja ciljeve.“

Ili filmove: Prelepo sa Havijerom Bardenom gde mu njegov glas i senka boga kažu da prepusti brigu o deci Univerzumu, a da se on pobrine za sebe. I to je meni najteža lekcija koju sam morala da naučim i da primenjujem: poverenje i veru u budućnost mojih dečaka i to da će oni moći sami za sebe da se izbore i kreiraju svoj život prema sebi. Vrlo često mi je potrebno da se svesno podsetim da im svakodnevno „predam“ odgovornost za sreću, zadovoljstvo, uspeh, disciplinu, postignuća…

Mislim da majke sinova imaju i posebnu odgvornost prema celom čovečanstvu. I često u šali kažem: dve stvari koje roditelji treba da nauče svoju decu – da jedu povrće i da ih odvoje od sebe. (U filmu Ples sa vukovima, imamo primer kada se odvaja majka od sinova u četrnaestoj godini. Dve godine traje zabrana komunikacije između dotadašnje nerazdvojnih bića, ali nakon toga taj odnos postaje odnos dve zrele odgovorne osobe, a i dalje blizak i pun poštovanja).

Ono što sam ja svesno radila je da sam svoje dečake nakon šeste godine nekako više „gurala“ na odnos sa ocem… i nastavila da uživam kada vidim da su autentični i svoji.

“I često u šali kažem: dve stvari koje roditelji treba da nauče svoju decu – da jedu povrće i da ih odvoje od sebe. “

Porodica – to je za mene svet

Porodica to su i moji roditelji i sestra. Beskrajno sam zahvalna što su mi podarili životnu i radnu energiju i naučili svojim primerima kako se radi posvećeno, disciplinovano i odgovorno. Da su najvažniji ljudi i odnos koji imamo prema njima i sa njima i da sam videla i doživela razgovore pune poštovanja kada svog sagovornika stave u centar sveta – u tom trenutku jedinog.

Porodica to su i svi moji rođaci koji su se utkali u mene tokom odrastanja. Pre svega baba koja me je beskrajno i bezuslovno volela ali koja je i drugima nesebično delila svoju dušu. Ja sam se svaki put iznenađivala kada sam videla i doživljavala duboko poštovanje koje su joj ostali pokazivali počev od rodbine, komšija do sveštenika koji je održao najlepši govor na sahrani kojim kao da je napravio „večiti i neprekinuti“ put između boga i ljudi koji su je poznavali.

Porodica: to su i svi moji prijatelji i kumovi koje sam birala. I osećaj radosti pre viđanja i druženja.

Porodica: to su svi moji saradnici i klijenti kojima sam otvorila svoju dušu radeći sa njima.

Porodica: to je za mene i čitav svet.

December 8, 2020

Moje teme

Četiri oblasti koje čine zdravlje

by zoricakatic November 15, 2020

written by zoricakatic

Balans četiri oblasti

Kao druga najvažnija vrednost u mom životu je zdravlje. To je za mene balans između četiri sfere života: fizičke, mentalne, duhovne i emotivne. I vrlo često govorim da je zdravlje uspeh u životu. A to znači rad i odgovornost na njemu svakodnevno.

Imala sam sreće u detinjstvu da sam imala porodičnu situaciju koja mi je išla na ruku: odrastanje u prizemnoj kući u gradu sa dvorištem koje je imalo održavano i zaključavano igralište za decu i baku na selu sa beskrajnim prostorom za druženje, igru i istraživanje. Svuda sam bila okružena fantastičnim drugarima i rodbinom i sa svima imam bezbroj anegdota i zajedničkih priča. Priroda, zdrava hrana, aktivnost, druženje i zajedničke aktivnosti na pravljenju i organizovanju ambijenata koji su oponašali život odraslih (prodavnice, biblioteke, priredbe, revije, radio emisije, kvizovi, sportska takmičenja, pravljenje kuća…) su zapravo predstavljale četiri strane balansnog kruga: ishrana, vežbanje (fizička); druženje i deljenje (emotivna); stvaranje i pravljenje (mentalna) i razmena mišljenja (duhovna strana).

Vremenom, sve se nekako lagano smanjivalo. U nekim periodima, kada bi jedna strana prevagnula, dolazilo je do krize u mom životu (nezadovoljstvo emotivnim statusom, nedostatak para, problemi na poslu, višak kilograma…). Dugo mi je trebalo da shvatim da je uzrok krize bio upravo u disbalansu ovih oblasti koje su predstavljenje viškom ili nedostatkom energije odnosno simptomima koji se u ovom našem dobu nazivaju bolestima: alergije, angine, opstipacija…

Um, telo i emocije su deo jednog sistema

Pronalaskom savremenih elektronskih naprava koje omogućavaju ispitivanje i merenje raznih prirodnih mikroskopiskih pojava kao što je membrana ćelije i povezivanje sa prirodnim zakonima i pojavama proizvelo je mnoge nove teorije i objašnjenja bolesti. Meni su nekako prijemčiva objašnjenja o uticaju našeg uma i emocija na fizičko stanje koja nam upravo daju sjajnu mogućnost da „ozdravimo“ istim putem kao što smo oboleli: promenom misli i emotivnih stanja. Isto tako i fantastično drugi smer: uticaj stanje tela na um, emocije ima svoje blagotvorno isceljujuće dejstvo.

O ovom dvosmernom odnosno trosmernom uticaju (um, telo,emocije) svako ima u svom okruženju primere, a ja svakodnevno proučavam i primećujem njegove efekte na svojim ličnim primerima: kada god, iz nekog samo meni opravdanog razloga, prestanem sa vezbanjem fizičkih vežbi (aerobik, tibetanci, šetnje, plivanje,…), posle par nedelja primetim prve simptome: tromost, bezvoljnost, ravnodušnost, gubitak ambicije i volje za radom. Pa onda, kilogrami, pa nezadovoljstvo, pa problemi sa probavom,… Kažu da lek ne može da zameni kretanje, a kretanje zamenjuje svaki lek. Kretanje i svaka fizička aktivnost je za mene blagotvorna a eto imala sam sreće da zavolim gimnastiku pa posle i aerobik i da stvorim naviku u mlađim danima i da je danas osećam kao potrebu.

Teže je uočiti kako obrnuto funkcioniše. Kako misli utiču na fizičko stanje, čak dalje i na strukturu i funkcionalnost naših organa. Bez ulaska u dokaze na koji način su energija i materija isprepletani odnosno um i telo, primetila sam u svom životu da kada sam imala situacije kada je po meni sve meni „potaman“ da tada nisam umorna, ne razmišljam o smislenosti aktivnosti, nemam bolove u leđima, nema alergija,… Onda sam se pokušala da analiziram te situacije koje su predstavljale miks spoljašnjih događaja i mojih misli, stanja i ponašanja. A dalje da odvojim spoljašnje događaje od mojih razmišljanja i stanja, a onda dodatno i razmišljanje od stanja. I počela sam da eksperimentišem: šta ako, bez obzira na spoljašnji (potaman ili ne) milje, ja uključim samo moje stanje (emocije) ili samo moje razmišljanje (um). I naravno, dolazila sam do zapanjujućih spoznaja: bez obzira na spoljašnje stimuluse, mogla sam da proizvedem dobro osećanje i raspoloženje i dalje da uđem u cilkus konstruktivno-radni-proizvodni-kreativni i na kraju krajeva u zdravo telo.

Na svojim primerima videla sam i spoznala šta stvarno znači sve gore navedeno odnosno da energija ide tamo gde je pažnja. Imala sam situaciju reorganizacije na poslu koja je po mnogima, a za mene ranije, mogla da se opiše standardnim opisom – vrlo stresna i izgledala je vrlo preteće za moje zdravlje. Da sam, kao ranije, podlegla nesvesnim obrascima dodeljivanja značaja toj situaciji, verovatno ne bih pisala ovaj blog i/ili bih čekala u redu za penziju:). Svakodnevnim vežbanjem fokusiranja na stvari koje su meni najbitnije i najvažnije, u kojima se osećam dobro i da mogu da budem produktivna, uverila sam se da mogu umom da utičem na svoje telo.

Koristim i neke svesne vežbe da svoj um usmerim u željenom pravcu kao i da se dovedem u željeno stanje: vežbe autogenog treninga, meditacija, afirmacije. A u svakodnevici sam postala vrlo škrta kad je trošenje uma i usmeravanje pažnje u pitanju.

P/KP – produktivnost i kapacitet produktivnosti

Da bismo bili vitalni, mi samo treba da podržavamo prirodne zakone a to je u ovom slučaju zakon rasta, razvoja. Ne možemo da ne rastemo, to je prirodno stanje naše ćelije i svih dalje organa. Ali da bismo rasli, mi treba da proces zaštite, odnosno obezbeđivanja sigurnosti zadovoljimo. (O tome piše i Stiven Kavi kada govori o važnom principu P/KP: produktivnost i kapacitet produktivnosti. To su na primer: kada kokoška snese jaje je Produktivnost P (jaje) a hranjenje kokoške je Kapacitet produktivnosti (KP); u odnosima sa ljudima KP je odnos, a P je neki trenutni rezultat. Samo kada su ove dve strane u balansu mi možemo da rastemo.). A kako održavamo sebe: pa balansom fizičke, mentalne, duhovne i emotivne strane u našem životu.

Fizička: vežbam pilates tri puta nedeljno, šetam jedan sat dnevno (koristim pedometar); volim sportske aktivnosti i koristim svaku priliku da ih i primenjujem. Ishrana: usmerena na zdraviju, i trudim se da ne budem frik po tom pitanju.

Duhovna: U postu o sebi, već sam navela omiljeni citat: „Upravljaj s leva, vodi s desna“. Ovde je duhovna dimenzija – „vodi s desna“. Dopuštam svakodnevno sebi da sa ovim delom sebe (desnom stranom mozga koja predstavlja kreativni deo) budem u kontaktu i da znam šta volim, želim i zašto da radim i u kom smeru se razvijam i da u tom smislu kreiram planove.

Mentalna: „upravljaj se leva“. Za menadžerisanje sebe koristim sve alate, tehnike, znanja, veštine, iskustva svoja i drugih ljudi koji su mi dostupni da se isplanirani i željeni ciljevi ostvare.

Emotivna: ovaj aspekt je nemerljiv i ujedno nemerljivo značajan. Odnosi sa ljudima, empatija, služenje, saradnja, činjenje usluga, iz moje potrebe za doprinosom, za ljubavlju. To je kao neko more u kome plivam, a najbolje se osećam kad se prepustim vodenoj struji…

citat mog učitelja Profe: „Bolest je zdrav odgovor na nezdravo ponašanje“)

Zdrava ćelija (Svesni i nesvesni um)

Kažu da naš nesvesni um primećuje i obrađuje više od devedeset procenata informacija iz spoljne i unutrašnje sredine, a da ostatak do sto procenata ostaje svesnom umu da odluči šta će sa svim tim nadražajima.

Isto tako, nauka je pokazala da se svaka pojedinačna ljudska ćelija ponaša na isti način i da svaka za sebe predstavlja mali pojedinačni računar koga možemo programirati. To programiranje se obavilo kada smo bili mali i dalje upravljanje našim ćelijama preuzima nesvesni um. I mnogi ovaj proces nazivaju genetikom. (Lipton: „Geni su fizičko sećanje naučenih iskustava.“).

Najlepši deo je što se programirani obrasci mogu reprogramirati uključenjem svesnog uma. To uopšte nije lako ali je moguće. Na mom primeru zdravlja odnosno dugogodišnjeg problema sa opstipacijom prvo sam prihvatila da je bolest simptom nekorisnih (ranije usvojenih i nesvesnih) obrazaca i da je to alarm koji javlja da nisam u balansu. (Sjajan citat mog učitelja Profe: „Bolest je zdrav odgovor na nezdravo ponašanje“). A zatim sam i uz pomoć iskusnih edukatora i trenera, rešavala i pokazala da je moguće „izlečiti“ nezdravo pašanje.

Radom na sebi i svom zdravlju zapravo najviše dajemo svojoj okolini odnosno porodici. („Verujem da je najlepši poklon koji možete dati vašoj porodici i svetu vaše zdravlje“ – Džojs Mejer).

Knjige inspiracije: Brus Lipton – Biologija verovanja; ; Dr Džon Demartini – Prelomni trenutak; Ronda Bern – knjiga i film Tajna; Lujza Hej – Kako da izlečite svoj život; Ekart Tol – Moć sadašnjeg trenutka; Stiven Kavi – Sedam navika uspešnih ljudi; Filip Mekgro – Životne strategije; Dr Vejn Dajer – Magija života…

„Verujem da je najlepši poklon koji možete dati vašoj porodici i svetu vaše zdravlje“ - Džojs Mejer

November 15, 2020

Moje teme

Ljubav: šta bi trebalo da bude jedino pravo pitanje

by zoricakatic September 19, 2020

written by zoricakatic

Prvo mesto na spisku vrednosti

Bavila sam se svojim spiskom vrednosti više puta za različite oblasti u mom životu i često sam po inerciji navodila, zdravlje, sreću, uspeh, ljubav, porodicu kao prve kategorije koje su mi zvezde vodilje u mom životu. Mislila sam da je do mene šta ću da odredim kao redosled i po tim prioritetima da se ponašam. Za svaki pojam sam imala neko objašnjenje ali je najčešće bio nesvestan izbor.
Ljubav sam kao mala doživljavala kroz primarnu porodicu, drugarstvo, knjige, školu, aktivnosti koje sam volela da radim, a kasnije kroz partnera, novu primarnu porodicu i nova interesovanja i inspiracije. Nekako se podrazumevala i nisam je stavljala na prvo mesto.
O pojmu sam čitala iz knjiga Eriha Froma, Zorana Milivojevića, edukacija, filmova, knjiga, časopisa, i mogu da kažem da se u mene ugradilo da je ljubav pre svega aktivnost i ulaganje u odnos prema sebi i prema drugima. Odnosno ljubav sam pre svega posmatrala kroz odnose.

“Ljubav se ne sastoji od gledanja jedno u drugo, već u gledanju u istom pravcu”.

Antoan de Sent-Egziperi.

Teorije, podele, definicije, citati

Postoje razne teorije, podele i definicije. Meni su poznate one od Grka koji su razlikovali više vrsta ljubavi: filija, eros, agape, storge, ksenija; ili psihološke: psiholog Sternberg je formulisao trougaonu teoriju ljubavi od intimnosti, posvećenosti i strasti čije kombinacije dalje prave podele na stanja dopadanja, zaljubljenosti…do potpune ljubavi. Pa postoji podela ljubavi prema sebi, partneru, deci, porodici…
Pesnici, pisci, ljubav porede i opisuju kao besmrtno i beskonačno žarište; plamen koji se ne može ugasiti, strast koja ne poznaje sadašnjost i budućnost; najplemenitiju slabost uma. Za mene najdivniji citati su: Ljubav je igra koju može igrati dvoje, a da oboje pobede. – Eva Gabor; Samo se srcem može zaista gledati. Ono što je suštinski važno, nevidljivo je oku. – Antoan de Sent Egziperi. Imajte ljubavi za sve, jer na tom svijetu nikoga osim vas nema.– Šri Ramakrišna. Budi ljubavi dostojan ako želiš da budeš voljen. – Johann Wolfgang Von Goethe. Ljubav se ne sastoji od gledanja jedno u drugo, već u gledanju u istom pravcu – Antoan de Sent-Egziperi.
Vladeta Jerotić je pisao: “Prirodnoj težnji prema ljubavi potrebni su povoljni uslovi za razvoj. Jer voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i – opraštati mu. Nije, doduše lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude.” Ili “Ono što čovek stvarno voli u sebi i kod drugoga je njegov idealni Ego čije je poreklo duboko, sa korenima i u prošlosti čovečanstva“. Najviši cilj razvoja svake osobe treba da bude “…ne samo uzimanje i zadovoljavanje fizičke napetosti već i radosno davanje i predavanje sebe drugome.”

“Prirodnoj težnji prema ljubavi potrebni su povoljni uslovi za razvoj. Jer voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i – opraštati mu. Nije, doduše lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude.”

Vladeta Jerotić

Razlikovanje ljubavi od uverenja koja imamo o ljubavi naučila sam iz knjige Zorana Milivojevića Formule ljubavi – kako ne upropastiti svoj život tražeći pravu ljubav. I ova knjiga je prava preporuka za sve koji nailaze na neke sumnje ili prepreke u ostvarivanju zadovoljavajućih partnerskih odnosa.
U studentskom periodu svog života praktikovala sam redovno transedentalnu meditaciju. Tada baš i nisam znala da objasnim šta se dešavalo sa mojim telom, ali sam bila potpuno smirena, usredsređena, u stanju prihvatanja i otvorenosti ka drugim ljudima. Sada znam da time (TM) uravnotežavam srčani centar (čakru) i mogu svesno da praktikujem metode opuštanja, meditacije i afirmacije kako bih se dovela u željeno stanje ljubavi, mira, prihvatanja i zahvalnosti.
Ali pravo osveženje u objašnjenju i opisu ljubavi sam naišla u knjizi Prelomni trenutak Dr Džon Demartini-ja: „Ljubav je savršeno uravnotežena, uzvišeno uređeno stanje svesnosti koje vam je dostupno 24 časa dnevno samo ako balansirate svoj um i ne dozvolite da skrene za emocionalnim iluzijama. Ljubav nije emocija; ona prevazilazi emociju. Ona je sinteza svih suprotnih emocija“.
On govori o voljenju i nevoljenju odnosno o ljubavi kao o stanju iznad svih stanja: „Ovde smo da se razvijamo od kvanta do kvanta kroz ljubav.“ Ljubav je najcelovitije (celokvantno) stanje u kojem možemo da stvaramo i da budemo inspirisani. Ljubav je najviši stepen razvoja naše svesti. Ona je iznad „izabrati, želeti, hteti, imati potrebu, trebati, morati“ koje odgovaraju nižim stepenima svesti. Ljubav odgovara samoaktualizaciji (koja je iznad samoispunjenja, samorealizacije, sigurnosti, društvenog prihvatanja).

Ljubav je igra koju može igrati dvoje, a da oboje pobede.

Eva Gabor

I sebe sam naučila da postavim pitanje:

Pitanje koje najbrže usmerava na rezultat: šta bih volela da radim, imam i budem?

Sada mogu da kažem da mi je ljubav na prvom mestu u svim oblastima života.
Partneru volim da budem i podrška i izazov. Da se u neki stvarima dopunjujemo i da se u većini razumemo bez reči. Da se i dalje razvijamo sami i zajedno. Da zurimo u istom pravcu zajedno. Da nastavim da upijam njegovu spontanost, radost i zadovoljstvo i da ih prihvatim i kod sebe i dalje da ih razvijam.
(Pre više od dvadeset godina, u jednom periodu kada sam bila bez partnera, vraćajući se autobusom sa organizovanog putovanja, prisustvovala sam očaravajućim „ljubavnim“ situacijama nekog nepoznatog para u blizini. Slušala sam kako taj dečko govori svojoj devojci tonom punim ljubavi, poštovanja, kako joj se obraća kao da je najlepša princeza, kako u svakom trenutku ima vremena, strpljenja da je pita, sasluša ili zagrli. A istovremeno, bili su deo većeg društava koje je imalo svoju dinamiku, dešavanja, priče i oboje su aktivno učestvovali u duhovitim dosetkama i prepričavanjima. Sećam se da sam sebi tada rekla: „E ovakvog jednog da mi univerzum pošalje…“. I univerzum mi je poslao. Sada imam znanja i vokabular da objasnim šta se to dešavalo, i ovu priču često koristim u radu sa mojim klijentima.)
O dečacima i svojoj porodici u koju sam zaljubljena pisaću u posebnom postu, kao i o široj familiji i prijateljima.
Ljubav je pokretač. Jer na pitanje šta bih volela da radim, imam i budem u bilo kom segmentu dolazim do prave motivacije, i čiste pokretačke energije koja utiče na željeni rezultat.
Ima jedna priča koja se zove Ljubav, zdravlje, uspeh u kojoj se opisuje susret jedne žene sa sedim starcima koji su se zvali Ljubav, Zdravlje i Uspeh. Kada ih je pozvala u kuću da se okrepe oni su tražili da napravi izbor samo jednog od njih jer ne mogu svi zajedno. Ona se dogovarala sa svojom porodicom i nakon glasanja dogovorili su se da pozovu (samo) Ljubav. Tada su ušla sva trojica uz komentar: „Da si pozvala Zdravlje ili Uspeh, druga dva bi ostala napolju. Pozvala si Ljubav i gde god ide on, i mi obojica idemo s njim. Gde god je ljubav, tu su takođe zdravlje i uspjeh!“
Sada shavatam da ona zauzima apsolutno prvo mesto jer sa njom stiže i sve ostalo. Sada razumem i živim priču o Ljubavi, zdravlju i uspehu „Gde god je ljubav, tu su i zdravlje i uspeh“, obrnuto ne važi.

Ovde smo da se razvijamo od kvanta do kvanta kroz ljubav.

Dr Džon Demartini

Knjige inspiracije: Erih From – Umeće ljubavi; Zoran Milivojević – Formule ljubavi; Dr Džon Demartini – Prelomni trenutak; Petra Bok – Mindfuck o ljubavi; Ivana Kuzamnović – Od kad sam se zavolela volim.

Romani inspiracije: Hulio Kortasar – Školice; Mari Vargas Ljosa – Don Rigobertove beležnice; Elizabet Gilbert – Jedi moli voli; Zoran Penevski – Ponoć u njenim rukama; Aleksandra Mihajlović – Zapričavanje. Zavaravanje.Zavirivanje.

Filmovi inspiracije: Vim Venders – Nebo nad Berlinom; Martin Brest – Upoznajte Džoa Bleka; Klint Istvud – Mostovi okruga Medison, Olivije Nakaš, Erik Toledano – Nedodirljivi; Žan Pjer Žene – Čudesna sudbina Amelije Pulen.

September 19, 2020

Load More Posts